Bavljenje etno muzikom je borba sa vetrenjačama

Da li se njihov trud makar ceni, ako se već, po prirodi stvari, ne isplati? Troje mladih muzičara iz Beograda dokazuju da se uz volju, snagu, pozitivnu energiju i srdačnost može pobediti svaka nedaća. Njih je novosadska publika mogla da čuje na ovogodišnjem Festivalu uličnih svirača, a ovo je idealna prilika da od njih nešto i nauči. Reč je o pijanistkinji Katarini Ranković (26), violinistkinji Ljubici Damčević (25) i perkusionisti Petru Zorkiću (30), odnosno članicama benda “Katarina&Ljubica Duo”, kojima se Pera ponekad pridruži.

- Teško je biti mlad muzičar u Srbiji - kaže Ljubica. - Toliko teško da se svakog jutra probudite s pitanjem da li treba da radite nešto drugo što će vam, makar, plaćati račune. Ali ljubav i vera vas teraju da se probudite, zakazujete koncerte i svirke s nadom da će sutra biti bolje. Situacija je veoma teška, jer su gotovo sva mesta u školi ili orkestrima popunjena, a Srbija nije toliko otvorena za ispoljavanje različitih vidova umetnosti.

Katarina smatra da je i “teško i nimalo teško” bavljenje muzikom u našoj zemlji. U nekim trenucima joj je velika borba, ali je svesna da je takva situacija svugde na svetu, s tim što druge zemlje imaju prednost jer su uređenije i imaju više novca.

- Ipak pomislim, za onog ko želi da radi i ima energiju, kosmos je jedna toliko jaka sila, da će mu to i poslati, pa se uvek vodim drugom stranom, i u ovom trenutku ne mogu da se žalim, jer uvek može da bude gore - optimistična je Katarina, koja sa Ljubicom svira etno muziku, ali uz kombinaciju klasičnih i yez elemenata. - Svakako da je bavljenje tom vrstom muzike u Srbiji neprestana borba sa vetrenjačama ali uvek ima publike za sve, pa i za nas. Mislim da imamo edukovanu publiku, a mogu i da kažem da je situacija sve bolja.

Upravo uz ritam Balkana zbog kojeg su postale prepoznatljive, najbolje idu perkusije i kontrabas. Tako s vremena na vreme svoj duo pretvore u trio koji, kako su se složile, Petar “začini” svojim perkusijskim umećem.

- Kod stranaca je naša muzika egzotična i pokazuju veliko interesovanje kad bilo ko s naših prostora svira u tom maniru - priča Petar, nadovezujući se na Ljubičinu izjavu da se ulična muzika u Srbiji takođe popravlja. - Uzrok tome je što muzički obrazovani ljudi ne mogu da žive od muzike na drugačiji način, ne mogu da dođu do posla, da organizuju svirke, pa sviraju na ulici. Uvek ima muzike kod nas, zato postajemo muzički kulturniji.

“Katarina&Ljubica” su do sada sarađivale sa mnogim poznatim muzičarima od kojih posebno izdvajaju Marka Luisa i Najyela Kenedija, ali su i veoma ponosne na saradnju sa pozorištima i cirkusima gde imaju priliku da same komponuju. A sve to im, kao i ostali angažmani koje imaju, predstavlja svojevrsni vrhunac u karijeri.

- Mislila sam da će postojati vrhunac moje karijere, ali svaki nastup i koncert cenim i doživljavam kao najvažniji - kaže Ljubica, dok je Katarinina želja, koja može da ode u kosmos, da ima nastup autorskih kompozicija sa nekim velikim simfonijskim orkestrom. A Petar se šali da bi njegov najveći uspeh bio kada bi svirao u tom orkestru.

Njihovi snovi, pak, nisu samo njihovi. A da bi većina mladih, koji imaju slične ciljeve u životu, imalo priliku da dođu do plodova svog rada, neke stvari moraju da se promene iz fotelje.

Lea Radlovački

Šljokice u kosmosu

A, možda, postoji i drugačija, romantičnija varijanta za rešavanje problema i to ne samo u kulturi.

- Meni nije jasno zašto nema malo više ljubavi na ovoj planeti? Ja bih to jako volela, jer se samo ljubav za ljubav daje, i to nije fraza, to je mantra. I, zato, kako šalješ šljokice u kosmos, tako ti se one i vraćaju - uzvikuje Katarina dodajući da smo mi sada na planeti Simfoniji gde je sve harmonično. Ljubica odgovara da nekima nije u interesu da ima više ljubavi, kulture, obrazovanja i slobode, a Petar se šaljivo nadovezuje filozofskim pitanjem: “Šta je to - sloboda?”