„Batvan” Milana Jevtića, kombi za pčele i avanturiste

Prodavši sve što je imao u Novom Sadu, pre pet godina se preselio negde među obronke Fruške gore ne žaleći ni sekunde što je načinio takav korak.

- Nisam baš hteo da odem daleko od grada, nisam toliki ekstrem, ali nisam hteo ni da odem u Sremske Karlovce pa da imam komšiju odmah pored - govori raspoloženi domaćin uporno nudeći domaću medovaču koja je baš slatka, te nije toliko jaka. - Nisam se pokajao. Ne bih se vraćao za grad ni da mi daš stan na Dunavu, nema šanse. Ne vidim u ovome nikakvu manu.

I zaista, teško ju je i pronaći, naročito što svaki sekund proveden u tako mirnom okruženju nagoveštava isceljenje i istinski beg od svakodnevne vreve koju grad neumorno nosi sa sobom. Premda prve godine ništa nije znao, čak ni da cepa drva, brzo se snašao pa tako nije ni gladan, ni smrznut, a ni usamljen. Doduše, nije kralj Milan ni ranije bio stranac u komšiluku tog Vikend naselja bez broja budući da se bavi pčelama koje od ranije drži na sremskom uzvišenju.

- Moji se bave pčelarstvom sedam-osam generacija unazad i kao klinac sam večito pomagao ćaletu oko toga, pa mi je onda dao pet košnica da ih držim kao hobi. Sad imam 35, a neću ni da povećavam taj broj jer bih celo leto morao samo time da se bavim. Ovako mogu da radim i nešto sa strane, pa nije drama ako ih malo i zapostavim. Jedina mi je obaveza što moram da ih vozim jer ne mogu da stoje na jednom mestu ako želiš da uzimaš med. Odvedem ih dole u Srbiju na bagrem, u Banat na suncokret, a lipu mi hvataju sa Fruške gore - objašnjava naš sagovornik, dodajući da godišnje izvadi oko 500 kilograma meda, a obaveze oko pčela ima jednom nedeljno, čisto da nešto „čačne”.

Najveća drama je, kako kaže, u aprilu, ali je zato već uveliko miran i ne mora više ništa da radi oko njih, sa njima,... A kako prevozi sve te košnice prava je priča!

- Ranije sam vukao pčele prikolicom, pa sam skontao da mi se više isplati da uzmem neki kombi, a onda mi je bezveze da on stoji celu godinu u dvorištu, jer pčele vozim triput godišnje - navodi pasionirani motoraš koji je batalio svog dvočkaša radi žute starudije s novim imenom „Batvan”. - Prošle i ove godine sam njime išao u Crnu Goru a sledeće planiram da idem u Grčku. Ma, može da ide ’de oćeš! Skontao sam da nema šta kod njega da rikne, motor mu je kao traktor. Spor je, ide 80 na sat, ali ni to nije problem. Samo, kad ga voziš uzbrdo napraviš kolonu iz sebe koja nema gde da te obiđe i to bude malo neprijatno.

Ali, ono što je najbitnije, dobar je osećaj kad znaš da možeš bilo gde i bilo kad da staneš, ispružiš se, skuvaš kafu i ostaneš koliko ti volja. A po potrebi i dalje u njega mogu da stanu pčele radi njihovog putovanja.

- Imam u njemu krevet za dvoje, frižider, plinsku bocu, led svetlo, sudoperu, improvizovani tuš, a hoću da namestim i krovni nosač da možeš i gore da sedneš i legneš - planira Jevtić. - Gore bih stavio i dugačku cev koja je nagnuta i napunjena vodom pa tako da napravim drugi tuš. Trebalo bi da stavim i solarne ploče jer imam akumulator i radi mi za svetlo, ventilator i bateriju na telefonu, ali nije mi dovoljan da bi mi frižider radio deset dana. Možda bih jednog dana napravio kombi koji može i u pesak, ovaj se lako zaglavi pa ne može na plažu da izađe...

 Lea Radlovački