Agencija za borbu protiv korupcije loše ocenila zakon o zdravstvenoj zaštiti

Da Nacrt zakona ostavlja velike koruptivne mogućnosti, ocenila je i Agencija za borbu za korupcije, koja je mišljenje dostavila i Ministarstvu zdravlja.

Agencija za borbu protiv korupcije dala je Mišljenje o proceni rizika korupcije u odredbama Nacrta zakona o zdravstvenoj zaštiti i dostavila ga Ministarstvu zdravlja, koje je i pripremilo Nacrt zakona.

"Iako Nacrt zakona sadrži izvesne značajne novine koje se, pored ostalog, tiču pojma zdravstvene nege, uvođenje šireg pojma sistema zdravstvene zaštite, te uvođenja novih kategorija grupacija stanovništva koje su obuhvaćene društvenom brigom za zdravlje, veliki broj odredaba sadrži određene nedostatke i rizike korupcije. Stepen korupcije u zdravstvu, kao i u bilo kom drugom sistemu, u najvećoj meri zavisi od uređenosti i efikasnosti funkcionisanja tog sistema. S obzirom na to da je stanje zdravstvenog sistema još uvek daleko od zadovoljavajućeg i da postoji više tačaka koje mogu generisati korupciju, jedan od ciljeva koji je postavljen Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine jeste identifikovanje i otklanjanje svih nedostataka u pravnom okviru u oblasti zdravstva koji pogoduju korupciji i obezbeđenje pune primene tog okvira - navodi se u Mišljenju Agencije."

Koordinator Udruženja “Doktori protiv korupcije” dr Draško Karađinović kaže kako su saznali da je Agencija za borbu protiv korupcije dala negativno mišljenje o ovom nacrtu sistemskog zakona, što je verovatno i zaustavilo usvajanje ovog akta.

" Još na javnoj raspravi u Novom Sadu upozorili smo činovnike Ministarstva zdravlja da je predloženi nacrt samo prepakivanje važećeg lošeg Zakona o zdravstvenoj zaštiti, jer su koruptivne odredbe prepisane i legalizuje konflikt interesa i korupciju, pa je i sama Vlada u zvaničnom odgovoru na Poglavlje 23 Upitnika EK rangirala zdravstvo na prvo mesto po korupciji. Šteta naneta nakaradnim rešenjima u jednom tako bitnom sistemskom zakonu koji se tiče svih 7,3 miliona građana je ogromna, kako po zdravlje nacije tako i po finansijskim posledicama", kaže dr Karađinović.

On ističe da je Aleksandar Vučić u premijerskom ekspozeu ukazao na strukturnu neodrživost stanja u zdravstvu, a da su na njegov zahtev za temeljnom reformom birokrate Ministarstva odgovorile ovim “sklepanim” nacrtom zakona.

" Simuliranje reformskog aktivizma i glumatanje javnih rasprava po Srbiji na koje čak, koliko znam nisu široko pozivani mediji, im se sada obilo o glavu. Imam utisak da se pokušava, kako bi se izbegla i javna bruka i odgovornost za ovaj težak promašaj, guranje u zaborav i nacrta Zakona i održane javne rasprave širom Srbije ",kazao je dr Karađinović.

" Iako je više puta ukazivano da je novim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti neophodno na adekvatan način urediti oblast dopunskog rada sa jasnim kriterijumima za dobijanje dozvole za taj rad; detaljnijim propisivanjem gde i pod kojim uslovima može da se obavlja, kao i preciznim regulisanjem uslova pod kojima zdravstveni radnici u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini mogu pružati zdravstvene usluge u privatnim uslovima, ova pitanja Nacrtom zakona nisu dodatno uređena ", stoji u dokumentu Agencije.

Nemoć opozicije

"Reformsku stagnaciju u zdravstvu značajno podupire i stručna impotentencija takozvanog opozicionog bloka. Očito je da opozicija nema odgovor na ključna životna pitanja koja muče svakog građanina, pa se zato uz mnogo buke i besa bavi tekućim, dnevnopolitičkim efemernostima i personalnim fiksacijama. Što je u neku ruku i otrežnjuće za građane, jer se ubedljivo pokazuje da i posle pet godina od silaska sa vlasti nije izvršena programska i kadrovska konsolidacija opozicije koja bi predstavljala kredibilnu alternativu sadašnjim vlastima ", smatra dr Draško Karađinović.

Nacrt zakona sadrži i niz drugih nedostataka i rizika korupcije, koji se odnose na pravne praznine, davanje širokih diskrecionih ovlašćenja organima javne vlasti, prepuštanje ministru da značajna pitanja uredi svojim aktima, iako je neophodno da ta pitanja budu regulisana zakonskim odredbama, upotrebu nepreciznih formulacija, te nepostojanje uslova i kriterijuma, ili elemenata kriterijuma za predlaganje i imenovanje članova raznih kolektivnih tela. Na ovaj način, veliki broj značajnih pitanja, kao što su, na primer, dopunski rad, sukob interesa zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, zasnivanje radnog odnosa, odobravanje specijalizacija, provera kvaliteta stručnog rada i nadzor nad radom zdravstvenih ustanova nije u potpunosti regulisan, što u praksi može stvoriti niz problema na koje je i ranije više puta ukazivano.

"Agencija za borbu protiv korupcije smatra da bi otklanjanje identifikovanih nedostataka i rizika korupcije doprinelo stvaranju adekvatnog pravnog okvira u oblasti zdravstvene zaštite i ostvarenju ciljeva iz strateških dokumenata za borbu protiv korupcije ", navodi se u Mišljenju Agencije.

Karađinović kaže da je Agencija ocenjujući Nacrt zakona kao koruptivan time konačno, posle skoro decenijskog oklevanja, ukazala i na sistemsku korupciju u zdravstvu, s obzirom da je nacrt prepisana realnost.

" Činovnici Ministarstva zdravlja ćutanjem prikrivaju svoj neuspeh i tako beže od sopstvene odgovornosti, ali i kriju deficit reformskih ideja. Situacija je kontradiktorna. Sa jedne strane postoje značajni infrastrukturni pomaci koji su ostvareni u mandatu ministra Zlatibora Lončara, a sa druge strane je prisutna opstrukcija sistemskih promena od strane činovničkog aparata i interesnih grupa. Koruptivni nacrt sistemskog zakona je dokaz toga. Sada državno rukovodstvo mora da proceni mogući obim i agendu neizbežne strukturne reforme zdravstva s obzirom na snažne otpore i blokade - smatra dr Karađinović. - Na žalost, ni mediji nisu adekvatno ispratili ovo sistemsko pitanje u zdravstvu. Jer mediji, čast“Dnevniku” kao izuzetku, najviše obrađuju incidente tipa seks afere na dežurstvu u bolnici."

LJ. Petrović