Abortus je najgori vid kontracepcije

Gledano u brojkama, u Vojvodini se godišnje rodi oko 17.500 beba, a na abortus se odluči 3.595 trudnica, što je oko 20 odsto od ukupnog broja; makar na osnovu zvaničnih podataka koje poseduje Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.

"Ja se radujem ako su ovo pravi podaci, odnosno da je sve manji broj prekinutih trudnoća, jer sada se mnoge privatne ordinacije bave abortusima, ali je pitanje da li ih i prijavljuju iako su u zakonskoj obavezi da to učine", rekao je upravnik Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine prof. dr Tihomir Vejnović. On kaže da prema Hipokratovoj zakletvi, lekari su u obavezi da čuvaju ljudski život od njegovog začeća do smrti. A, ukoliko je abortus isključivo formalnog karaktera, onda se gubi ta suština koja je vezana sa etikom i moralom čuvanja i poštovanja ljudskog života.

"Prosečna starost majke koja se prvi put porodi iznosi 31,1 godinu u Novom Sadu, a na nivou cele Vojvodine je 29,1. Statistički gledano, najveći broj abortusa urade žene uzrasta od 25 do 35 godina. S godinama je sve manji broj maloletnica koje dolaze u situaciju da prekinu trudnoću, ali to je zato što sve više primenjuju druga kontraceptivna sredstva, odnosno zdravstveno i seksualno obrazovanje je na višem nivou nego pre 15-20 godina", tvrdi dr Vejnović.

"Ne postoji nijedan abortus bez posledica, naročito ako je reč o prvoj trudnoći", kaže upravnik Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCV. Prema njegovim rečima, žena koja se odluči na prekid trudnoće, krši jedno od osnovnih ljudskih prava, a to je pravo na reprodukciju. Takođe, ona se na neki način samopovređuje, dok direktno povređuje svoju ličnost i iskonsku želju i potrebu da bude majka. Moguće je i potencijalno oštećenje grlića materice, rizik od infekcije, krvarenja, povrede bešike, creva,...

Takve povrede nisu retkost, štaviše, bar jednom nedeljno jedna pacijentkinja završi sa nekim fizičkim posledicama. Nekad se desi, kao što je nedavno bio slučaj, da pacijentkinji lekari moraju da izvade celu matericu. Osim fizičkih posledica, koje su koliko-toliko brže i lakše rešive, postoje i one duševne i psihičke koje su, u nekim slučajevima, doživotne.

Osim hirurškog prekida trudnoće, postoji i medikamentozni na bazi lekova. Takav način abortusa prvo je počela da praktikuje dnevna bolnica Ginekološko-akušerkse klinike “Narodni front” i manje je rizičan proces od standardnog. Od marta tekuće godine, od kada su uveli i tu opciju, imali su 60 pacijentkinja koje su bile zadovoljne rezultatima.

"Medikamentozni abortus podrazumeva uzimanje dva leka u razmaku od dva dana, a tek nekoliko sati nakon drugog leka dolazi do pobačaja", objašnjava načelnica dnevne bolnice GAK prof. dr Ana Mitrović Jovanović, dodajući da nijedan prekid trudnoće nije dobar i da treba uraditi sve da do njega ne dođe, ali da, ukoliko je žena odlučna u nameri da je prekine, onda da bar ima mogućnost da je na što bezbedniji način obavi. Ona napominje da tada zadržavaju pacijentkinju na Klinici kako bi bila pod nadzorom, jer je to period kada dolazi do obilnijeg krvarenja, nekada i jake mučnine uz bolove različitih intenziteta. Hirurški prekid je invazivniji, zahteva uvođenje u anesteziju, upotrebu antibiotika i postoji veća mogućnost povrede i komplikacija tokom same intervencije, ali i kasnije.

"Najvažnija poruka je da želimo da promovišemo rađanje a ne abortus", kaže Ana Mitrović Jovanović.

Prekid trudnoće uz pomoć lekova ima više medicinskih opravdanja, smatraju u novosadskom porodilištu. Naš sagovornik iz te institucije dr Vejnović tvrdi da je rizik od potencijalnih komplikacija višestruko niži, naročito kod onih trudnoća gde plod nije živ ili ima neku anomaliju. Na taj način se pomaže pacijentkinjama ne samo iz zdravstvenog, već i iz humanog aspekta.

"U okviru projekta Svetske zdravstvene organizacije pre pet godina, imali smo desetine pacijentkinja kojima smo uz pomoć lekova prekinuli trudnoću. Međutim, sada čekamo dozvolu Ministarstva zdravlja kako bismo mogli redovno da nabavljamo te lekove", kaže dr Vejnović.

U proseku, žene abortiraju između šeste i osme nedelje trudnoće, nakon što ultrazvukom potvrde da su u drugom stanju. Zakonske regulative nalažu da žena može da abortira do desete nedelje trudnoće, a da joj niko od stručnih lica ne traži da se izjašnjava zbog čeka se odlučila na takav poduhvat. Već posle tog vremena, najpre se formira prvostepena Komisija, a nakon toga i etička Komisija. U oba slučaja, odluka bude potvrdna ukoliko plod ima neku anomaliju ili je opasno po majku, ukoliko porodilja pije lekove ili ima psihičkih problema.

"Naš Klinika je prva koja ima svoj pilot centar u okviru projekta “Zaustavi-zaštiti-pomozi” u koji dolaze pacijenti koji su potencijalno žrtve takvog nasilja", naglašava dr Vejnović sa Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine. On kaže da u sklopu tog programa imaju tim stručnih ljudi kod kojih šalju i žene koje žele da prekinu trdunoću.

"Često su me pitali šta smatram najvećim uspehom, a to je da je više od stotinu dece došlo na svet nakon razgovora sa mnom, i nijedna majka se nije pokajala što je ipak rešila da rodi. Zato uvek naglašavam da je abortus najgori vid kontracepcije!", kaže Vejnović.

Abortus kao posledica loših porodičnih odnosa

Rađene su desetine anketa o tome zašto se žene odlučuju za abortus. Najčešći motivi koji se javljaju kao odgovori jesu nesigurna, nestabilna veza u kojoj se partneri nalaze, loša porodična situacija, dok je na poslednjem mestu loša socijalno-ekonomska situacija.

"Prekid prirodnog priraštaja najverovatnije je vezan za lošije stanje u porodici, odnosima, kulturi, kontinuiranom prenošenju nekih religijskih načela, tradicije", smatra upravnik Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCV prof. dr Tihomir Vejnović.

Abortus poznat od davnina

Najstariji zakon kojim je za abortus propisana smrtna kazna potiče iz Asirije u 11. veku pre nove ere, kaže prof. dr istorije Boris Stojkovski. S druge strane, najstariji evidentirani veštački prekid trudnoće zabeležen je u egipatskim papirusima, dok je u Starom Zavetu naznačeno protivljenje abortusu, te ga i u judaizmu zabranjuju, slično kao što će i kasnije u hrišćanstvu.

"Na Dalekom istoku postoje zapisi u sanskritskom tekstu o tome da žena, ako želi da abortira, treba da sedi nad posudom sa toplom vodom ili kuvanim lukom ", objašnjava dr Stojkovski i dodaje da je Hipokrat poznat po tome da je savetovao prostitutkama koje su zatrudnele, da skaču gore-dole ne bi li pobacile. Rimski svet je sve do jačanja hrišćanstva bio relativno tolerantan prema abortusu, ali od 3. veka donosi prvi zakon protiv nasilnog prekida trudnoće.

Lea Radlovački