Абортус је најгори вид контрацепције

Гледано у бројкама, у Војводини се годишње роди око 17.500 беба, а на абортус се одлучи 3.595 трудница, што је око 20 одсто од укупног броја; макар на основу званичних података које поседује Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”.

"Ја се радујем ако су ово прави подаци, односно да је све мањи број прекинутих трудноћа, јер сада се многе приватне ординације баве абортусима, али је питање да ли их и пријављују иако су у законској обавези да то учине", рекао је управник Клинике за гинекологију и акушерство Клиничког центра Војводине проф. др Тихомир Вејновић. Он каже да према Хипократовој заклетви, лекари су у обавези да чувају људски живот од његовог зачећа до смрти. А, уколико је абортус искључиво формалног карактера, онда се губи та суштина која је везана са етиком и моралом чувања и поштовања људског живота.

"Просечна старост мајке која се први пут породи износи 31,1 годину у Новом Саду, а на нивоу целе Војводине је 29,1. Статистички гледано, највећи број абортуса ураде жене узраста од 25 до 35 година. С годинама је све мањи број малолетница које долазе у ситуацију да прекину трудноћу, али то је зато што све више примењују друга контрацептивна средства, односно здравствено и сексуално образовање је на вишем нивоу него пре 15-20 година", тврди др Вејновић.

"Не постоји ниједан абортус без последица, нарочито ако је реч о првој трудноћи", каже управник Клинике за гинекологију и акушерство КЦВ. Према његовим речима, жена која се одлучи на прекид трудноће, крши једно од основних људских права, а то је право на репродукцију. Такође, она се на неки начин самоповређује, док директно повређује своју личност и исконску жељу и потребу да буде мајка. Могуће је и потенцијално оштећење грлића материце, ризик од инфекције, крварења, повреде бешике, црева,...

Такве повреде нису реткост, штавише, бар једном недељно једна пацијенткиња заврши са неким физичким последицама. Некад се деси, као што је недавно био случај, да пацијенткињи лекари морају да изваде целу материцу. Осим физичких последица, које су колико-толико брже и лакше решиве, постоје и оне душевне и психичке које су, у неким случајевима, доживотне.

Осим хируршког прекида трудноће, постоји и медикаментозни на бази лекова. Такав начин абортуса прво је почела да практикује дневна болница Гинеколошко-акушерксе клинике “Народни фронт” и мање је ризичан процес од стандардног. Од марта текуће године, од када су увели и ту опцију, имали су 60 пацијенткиња које су биле задовољне резултатима.

"Медикаментозни абортус подразумева узимање два лека у размаку од два дана, а тек неколико сати након другог лека долази до побачаја", објашњава начелница дневне болнице ГАК проф. др Ана Митровић Јовановић, додајући да ниједан прекид трудноће није добар и да треба урадити све да до њега не дође, али да, уколико је жена одлучна у намери да је прекине, онда да бар има могућност да је на што безбеднији начин обави. Она напомиње да тада задржавају пацијенткињу на Клиници како би била под надзором, јер је то период када долази до обилнијег крварења, некада и јаке мучнине уз болове различитих интензитета. Хируршки прекид је инвазивнији, захтева увођење у анестезију, употребу антибиотика и постоји већа могућност повреде и компликација током саме интервенције, али и касније.

"Најважнија порука је да желимо да промовишемо рађање а не абортус", каже Ана Митровић Јовановић.

Прекид трудноће уз помоћ лекова има више медицинских оправдања, сматрају у новосадском породилишту. Наш саговорник из те институције др Вејновић тврди да је ризик од потенцијалних компликација вишеструко нижи, нарочито код оних трудноћа где плод није жив или има неку аномалију. На тај начин се помаже пацијенткињама не само из здравственог, већ и из хуманог аспекта.

"У оквиру пројекта Светске здравствене организације пре пет година, имали смо десетине пацијенткиња којима смо уз помоћ лекова прекинули трудноћу. Међутим, сада чекамо дозволу Министарства здравља како бисмо могли редовно да набављамо те лекове", каже др Вејновић.

У просеку, жене абортирају између шесте и осме недеље трудноће, након што ултразвуком потврде да су у другом стању. Законске регулативе налажу да жена може да абортира до десете недеље трудноће, а да јој нико од стручних лица не тражи да се изјашњава због чека се одлучила на такав подухват. Већ после тог времена, најпре се формира првостепена Комисија, а након тога и етичка Комисија. У оба случаја, одлука буде потврдна уколико плод има неку аномалију или је опасно по мајку, уколико породиља пије лекове или има психичких проблема.

"Наш Клиника је прва која има свој пилот центар у оквиру пројекта “Заустави-заштити-помози” у који долазе пацијенти који су потенцијално жртве таквог насиља", наглашава др Вејновић са Клинике за гинекологију и акушерство Клиничког центра Војводине. Он каже да у склопу тог програма имају тим стручних људи код којих шаљу и жене које желе да прекину трдуноћу.

"Често су ме питали шта сматрам највећим успехом, а то је да је више од стотину деце дошло на свет након разговора са мном, и ниједна мајка се није покајала што је ипак решила да роди. Зато увек наглашавам да је абортус најгори вид контрацепције!", каже Вејновић.

Абортус као последица лоших породичних односа

Рађене су десетине анкета о томе зашто се жене одлучују за абортус. Најчешћи мотиви који се јављају као одговори јесу несигурна, нестабилна веза у којој се партнери налазе, лоша породична ситуација, док је на последњем месту лоша социјално-економска ситуација.

"Прекид природног прираштаја највероватније је везан за лошије стање у породици, односима, култури, континуираном преношењу неких религијских начела, традиције", сматра управник Клинике за гинекологију и акушерство КЦВ проф. др Тихомир Вејновић.

Абортус познат од давнина

Најстарији закон којим је за абортус прописана смртна казна потиче из Асирије у 11. веку пре нове ере, каже проф. др историје Борис Стојковски. С друге стране, најстарији евидентирани вештачки прекид трудноће забележен је у египатским папирусима, док је у Старом Завету назначено противљење абортусу, те га и у јудаизму забрањују, слично као што ће и касније у хришћанству.

"На Далеком истоку постоје записи у санскритском тексту о томе да жена, ако жели да абортира, треба да седи над посудом са топлом водом или куваним луком ", објашњава др Стојковски и додаје да је Хипократ познат по томе да је саветовао проституткама које су затруднеле, да скачу горе-доле не би ли побациле. Римски свет је све до јачања хришћанства био релативно толерантан према абортусу, али од 3. века доноси први закон против насилног прекида трудноће.

Леа Радловачки