ЖИВОТНА БИТКА ЗА ПЛОДНОСТ ЗЕМЉИШТА: Како један пројекат може да промени будућност пољопривреде у Србији!
ПСС „Пољопривредна станица” д.о.о је од априла 2024. године започела једногодишњи пројекат „ Унапређење биљне производње кроз контролу плодности обрадивог пољопривредног земљишта и праћење спровођења препорука и савета”, који је финансирало Министарствo пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије.
Циљ Пројекта је контрола плодности обрадивог земљишта и праћење спровођења препорука и савета за правилну примену минералних и органских ђубрива. Испитивање је обухватило утврђивање pH вредности земљишта, садржаја калцијум карбоната, хумуса у земљишту, садржај укупног азота и лакоприступачног фосфора и калијума.
У пројекту су учествовала регистрована пољопривредна газдинства Јужнобачког округа и то општина: Бач, Бачка Паланка, Бачки Петровац, Беочин, Жабаљ, Нови Сад, Петроварадин, Сремски Карловци, Темерин и Тител.
Испитано је 4.500 узорака земљишта, а свако регистровано газдинство имало је право на четири бесплатна узорка. Анализе су показале прилично хетерогене особине земљишта. Од pH вредности земљишта зависи одабир култура и примена минералних ђубрива, а испитивања су показала велику варијабилност која се креће у распону од јако киселе до слабо алкалне.
Азот уносити сукцесивно
Азот, један од најзначајнијих макроелемената у биљној производњи, треба пратити током читаве вегетације. Због специфичног понашања у земљишту (миграције, волатизације...) препорука за азот обухвата сукцесиван унос током вегетације код ратарских и воћарских култура.
У пракси се препоручује контрола азота преко Н-мин методе, као најпоузданије за утврђивање потребне количине азота за основно, предсетвено ђубрење или прихрану озимих усева.
Садржај калцијум карбоната варира од слабо до јако карбонатних земљишта са садржајем овог елемента вишим од 20 одсто, што представља ограничавајући фактор за гајење усева. То је важан параметар код гајења вишегодишњих култура, воћњака и винограда. Највећи проценат узорака припада класи хумусних земљишта, уз знатан удео и слабо хумусних. За пољопривредну производњу најзначајније повећање хумуса постиже се заоравањем жетвених остатака и уношењем органског ђубрива, које има продужено деловање. За разлику од минералних ђубрива, код органских су заступљени сви макроелементи, као и микроорганизми, при чему се појачава активност бактерија типа азотофиксатора, амонификатора и сличних.
Садржај лакоприступачног фосфора варира од минималних 2,7 мг/100 г зем, до максималних 172 мг/100 г зем. На парцелама са врло високим до штетним садржајем фосфора препоручен је изостанак примене у наредне 2-3 године уз контролу микроелемената, док је на парцелама са смањеним садржајем препоручен повећан унос фосфорних ђубрива.
Садржај лакоприступачног калијума такође варира од минималних 4 мг/100 г зем. до максималних 114 мг/100 г зем. На земљиштима са ниским садржајем препоручен је повећан унос минералних ђубрива на бази калијума и препоручене су формулације са доминатним садржајем калијума. На парцелама са врло високим до штетним садржајем калијума дата је препорука за изостанак примене у периоду од 1-3 године.
Закључено је да је Контрола плодности земљишта неопходна, јер утиче на налажење најповољнијих мера поправке агрохемијских својстава земљишта, рационализује употреба минералних ђубрива, смањује трошкове производње и, најважније, на правилан начин утиче на заштиту, уређење и коришћење пољопривредног земљишта као и заштиту животне средине.