VEĆINA SRBA ZA OVU BILJKU NIJE NI ČULA Bobice su super zdrave, a njihov UZGOJ je u Evropi sve POPULARNIJI Evo kada se SADI i kakve USLOVE traži

Josta zbog svojih odličnih svojstava privlači sve veću pažnju poljoprivrednika i ljubitelja voća. 
 

Inače, josta je razvijena na institutu u Kelnu, a ime joj potiče od nemačkih naziva za crnu ribizlu i ogrozd. Ovaj inovativni hibrid brzo je stekao popularnost u Evropi zbog svojih jedinstvenih karakteristika.
 

Ova čudna biljka, dobro uspeva u svim područjima kontinentalne klime. Više joj za uzgoj odgovaraju veće nadmorske visine, ide i do 1.200 metara nadmorske visine, nego niži tereni. Posebno su joj za uzgoj pogodni severni i zapadni položaji, gde je svežija klima. Za gajenje joj pogoduju plodna, rastresita zemljišta, bogata humusom.
 

Bobice su i dalje tamnoljubičaste do crne boje i rastu u grozdovima od tri do pet. Njihova aroma podseća na mešavinu borovnice, kivija i grožđa. Mogu se jesti sveže, a u Nemačkoj su popularni džemovi, likeri, pa čak i vino od ovih bobica, piše Agroklub. 
 

Dalje, kilogram na nemačkom tržištu i dalje košta pet evra, a njegov uzgoj postaje sve popularniji. Mnogi ga vole jer je odlična hrana bogata vitaminom C. Zanimljivo je da sadrži otprilike osam puta više vitamina C od limuna.
 

Osim što jača imunitet, pomaže kod anemije, čisti jetru i krvne sudove, štiti od prehlade i drugih bolesti. Sok od ovih bobica je dobar diuretik i dokazano poboljšava lečenje reume i gihta. Zahvaljujući kombinaciji najboljih svojstava ogrozda i crne ribizle, josta je odličan dodatak zdravoj ishrani.
 

Josta je bogata vitaminima i mineralima. Po sadržaju korisnih materija, značajno je na skali ispred borovnice, kupine i brusnice.
 

Što se tiče zemljišta, pogoduju joj plodna, rastresita tla, bogata humusom. Idealna pe-ha reakcija zemljišta za uzgoj je pet do šest. Kod podizanja zasada, razmak između redova treba da bude do tri metra, u redovima od 0,8 do jednog metra. Raste kao žbun, u visini do dva metra.
 

Korenov sistem joj je površinski, žiličast i razvija se najviše u dubini od 20 cm. Kada su sušni periodi, zemljište koje se nalazi u neposrednoj blizini korena je potrebno dodatno zalivati. Zbog žiličastog oblika, neophodno je đubriti stajnjakom, u količini 15 – 20 t/ha površine.
 

Relativno je otporna na insekte i bolesti za razliku od crne ribizle.
Jostu je najbolje saditi u jesen. Treba kopati dublje rupe, do 40×40 cm, pogotovo ako je zemljište lošeg kvaliteta. Tako da se aplicira u neposrednoj blizini korena neophodna količina organskih i mineralnih đubriva pa čak i kvalitetniji zemljišni susptrat.
 

Pre sadnje orežemo koren i potopimo visinu sadnice u rastvor fungicida, balege i ilovače. Tako potopljene biljke ostavimo da odstoje sat, dva. Sadnju treba obaviti kada nisu prognozirani mrazovi i preniske temperature, zbog izmrzavanja, a obavlja se kao kod stablašica – na način da se sadnica pokrije zemljom jedan do dva centimetra iznad korenovog vrata jer u toj visini će se zemljište svakako slegnuti.
 

Upotreba joste i budućnost proizvodnje
 

Takođe, bogata je vitaminima i mineralima. Po sadržaju korisnih materija, značajno je na skali ispred borovnice, kupine i brusnice.
Dokazana su i njena lekovita svojstva. Leči malokrvnost, čisti jetru i krvne sudove, štiti od prehlade, gripe, viroza, jača imunitet i ima brojne druge benefite.
 

Sok od joste ima okrepljujuće delovanje. Dospeva u krvotok za svega nekoliko minuta. Ceđenjem plodova i proizvodnjom nektara dobijamo zdrav organski proizvod iz sopstvene bašte koji bi mogao da se komercijalizuje.
Od nje mogu da se proizvode sokovi, sirupi, džem, mermalada. Medonosna je biljka. U zemljama srednje i zapadne Evrope kilogram joste košta pet do sedam evra (600 do 800 dinara) u maloprodaji. 

Ovo bi mogle biti korisne informacije i neki osnov za one koji se u ovom trenutku pitaju u kom pravcu proizvodnje da krenu. Jedan grm godišnje može dati nekoliko kilograma bobica. Berba je ručna i relativno spora, što utiče na cenu na tržištu.