(FOTO) I MI BOROVNICE ZA KINU IMAMO Slobodan izvoz povećava zasade bobičastog voća u Srbiji
Kinesko tržište se od 1. jula otvara za veliki broj srpskih proizvoda, a posle posete predsednika Narodne republike Kine Si Đinping Srbiji i postignutih sporazuma, jesno je da su među njima i borovnice.
Naši voćarima koji imaju plantaže ovog bobičastog voća slobodan izvoz za Kinu je zanimljiv i izvodljiv, a u prvim komentarima na sporazum ističu veliki značaj postignutog dogovora. Imaju i dileme kako će borovnice stizati do Kine jer borovnica ne može dugo da stoji i po kojoj ceni će se voće prodavati kineskom tržištu.
Voćar iz Novog Sela kod Pančeva Uroš Iričanin izvozi borovnicu za Holaniju i Dansku i kaže za „Dnevnik” da se sve više voćara okreće bornici zbog cene koja ne varira. - Borovnica se bere u junu, svake sedmice, i u prvoj berbi kilogram voća naveliko je šest evra. Kako berba odmiče, cena borovnice se spušta na oko četiri evra, i te cene su iste svake godine, pa proizvođači borovnice ne strepe u pogledu koštanja, što nije slučaj kada su cene drugog voća u pitanju.
Po rečima Iričanina, kada krene izvoz borovnice za Kinu plantaže pod borovnicama će se sigurno uvećavati, posebno u Vojvodini, gde dospevaju od sedam do 10 dana ranije nego u drugim delovima Srbije, ali i u zemljama EU, zbog dosta sunčanih dana. - Prvi rod u sezoni je i najskuplji, pa cena i siguran plasman voća za Kinu mogu da privuku voćare da krenu da gaje borovnicu - kazao je Iričanin.
Voćar iz Grgetega, u Sremu, Zoran Đorđević kazao je da je mogućnost izvoza za Kinu odlična vest za proizvođače borovnica. Ali je skrenuo pažnju na to da nijedan domaći proizvođač nema velike količine borovnice da bi samostalno mogao da izvozi voće ni u zemlje EU, a kamoli Kinu, već da domaći proizvođači voće naveliko prodaju otkupljivačima, koji kada skupe ugovorene količine o izvozu isporučuju ih inokupcima na osnovu unapred sklopljenih ugovra o uvozu, odnosno izvozu.
- Imamo desetak otkupljivača koji se bave izvozom borovnice. Oni i određuju cenu u otkupu. U prve dve berbe, kada je kilogram borovnice pet i šest evra naveliko, pokrivamo troškove dnevnica za sezonske radnike i proizvodnju, ali kasnije, kada berba odmiče, jedva uspevamo da se pokrijemo i uglavnom radimo bez zarade. Zato bi država trebala da povede računa o izvoznoj ceni borovnice za Kinu, da nas otkupljivači ne ucenjuju, jer gotovo sve plantaže pod borovnicom su podignute zahvaljjujući državnim subvencijama - naveo je Đorđević.
Transport mora biti efikasan
Uroš Iričanin ističe da je borovnica voće koje je osetljivo, jer čim se obere, odmah se stavlja u hladnjaču i transportuje kupcima.
- Transport za Kinu zato treba da bude brz jer voće može da izdrži na određenoj temperaturi deset do 20 dana - kazao je Iričanin.
Po rečima profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Nenada Magazina za „Dnevnik”, pod borovnicom imamo oko 3.000 hektara, od kojih je oko 500 hektara u AP Vojvodini.
- Imamo plantaže borovnice u svim podučjima zemlje. Gaje se u Sremu, Mačvi, Šumadiji, Zlatiborskom okrugu.... Prosečni prinosi kod profesionalnih voćara kreću se od deset do 15 tona po hektaru, ali ima zasada gde se po hektaru dobija svega pet tona po hektaru, zbog toga što voćari nemaju kvalitetne zasade - istakao je prof. dr Mazagin.
Z. Delić
Foto: Dnevnik
