МАЛИ ПРОИЗВОЂАЧИ МЛЕКА У БОРБИ ЗА ОПСТАНАК: Траже да ДЕСЕТ година унапред знају шта их чека! ЈЕДИНО ТАКО МОГУ ДА ПЛАНИРАЈУ ПРОИЗВОДЊУ
Млечно говедарство налази се више деценија у кризи. Откако су пре извесног времена поједине млекаре отказале откуп млека, мале фарме су биле принуђене да млеко просипају, смањују број грла и одустају од муже.
Спас за та мала и слична газдинства, која и поред стада од око 15.000 крава музара на великим фармама у Србији испоручују највише млека агроекономски аналитичар из Новог Сада Чедомир Кецо види, пре свега, у договору између откупљивача и фармера, што треба да се дефинише у новој Стратегији о пољопривреди која се управо пише.
- У том документу, између осталог, требало би навести носиоце овог сектора, планиране подстицаје од премија до набавке квалитетних грла, опреме... Потребно је и да млеко буде здравствено исправно, знају количине производње, гаје квалитетне раса и продаје према уговору са ценом важећом најмање три месеца... У Стратегији о пољопривреди потребно је да се наведу све мере и подстицаје да би пољопривредници у наредних 10 година видели сигурност и следбеност државе према њима – каже Кецо.
Мали произвођачи млека, напомиње, сада немају прецизне уговоре са млекарама, па цене у откупу одређују менаџери од ока и према процењеној понуди.
- Нема листе трошкова за сировине које су потребне за један литар млека нити висине амортизације стада, која није мала, поговото код високомлечнихн грла. Прерађивачи кажу да откупне цене формирају наспрам понуде на тржишту, одмерене удаљености фармера од прераде, а пре свега од количине и квалитета млека које преузимају. Ове информације у централе достављају координатори са којима, углавном, као ни са посредницима у откупу газдинства нису задовољна. Најнижа откупна цена је око 40 динара, а највише се помињу цене од 45 до 52 динара, а потом 64 и 75 динара, без додатка ПДВ-а – вели Кецо.
По крави годишње с подстицајима 6.182 евра
Кецо наглашава да не треба да чуди што велики фармери траже веће подстицаје јер сточари са 300 крава музара по основу премије по крави од 55.000 динара годишње приходују 16.500.000.
- Са производњом од 8.000 литара млека, уз премију од 19 динара, сточар добија 45.600.000, док за јунице отељене на фарми које остају у репродукцији прима још 15.000.000 динара, а за мушку телад (увек буде једнак број мушке и женске телади на фарми) остварује приход од 7.000.000 динара. Стадо од 300 музара доноси приход од 77.800.000 динара. И то није све, јер када се овоме дода просек остварене млечности по крави од 8.000 литара са продајом од 60 динара по литри, то је нови прилив новца у износу од 144.000.000 динара. Када се ти остварени пословни резултат и подршка државе саберу, стадо од 300 крава са наведеном млечношћу у лактацији доноси власнику 217.800.000 динара. По крави годишње око 6.182 евра. И онда се може закључити колико је крава златна кока!
Кецо наглашава да, иако постоје већ двадесетак година у Србији накупци – сакупљачи млека још нису постали интересантни ни за једну инспекцију. - Догађа се да имају добру сарадњу са шефовима откупа па и директорима млекара, чији власници седе у другој држави. У делу Бачке и Шумадије посредници у продаји млека се појављују и као носиоци премија, а можда немају ни један папак у свом дворишу.
По речима Кеца, држава је за сточаре ове године као и за целу пољопривреду издвојила у два века највише новца пореских обвезника.
- Обављена расподела сада се, изгледа, не допада великим власницима фарми јер мали фармери имају 10 пута више млека за тржиште него млечни гиганти и постају конкурентни.
Међу фармерима који захтевају повећање броја крава за премије има и оних који су три-четири фарме уписали на своје чланове фамилије и примају државни новац за по 300 крава. Сада када млекаре приказују вишкове, они би хтели да премије по крави увећају десетак пута – закључио је Кецо.