KAKO ULAGATI U PRAZILUK I OSTVARITI MAKSIMALNU ZARADU? Evo kako je Dejana iz Bačke Palanke razvila plasteničku proizvodnju

To ga čini traženim proizvodom na tržištu, pijacama i marketima, što može doneti zaradu njegovim proizvođačima.

Dejana Bosančić iz Bačke Palanke ima desetogodišnje iskustvo u ovom poslu. Kako je objasnila, ulaganja u na samom početku obuhvataju nabavku kvalitetnog semena, pripremu zemljišta, đubrenje, zalivanje, zagrtanje, okopavanje, zaštitu, kao i radnu snagu s obzirom da se dosta posla obavlja ručno.

"Nabavljamo seme direktno od proizvođača, tako je jeftinije. Treba nam od 1,5 do 2 kilograma, bolje da je rasad gušći, lako ga je raščupati. Klijavost je 99 odsto, a u pitanju je sorta kamuš bugarski tip praziluka", kaže naša sagovornica, dodajući da je reč o snažnoj i dugačkoj biljci sa dobrim udelom belog dela u odnosu na zeleni deo.

Pre nekoliko dana zasejala je seme u plastenik, ručno u leje, zalila ga i sad samo prati temperaturu - mora biti više od 10 stepeni jer je to uslov da dobro i brzo pusti klicu i nastavi da raste.

Osim kupovine semena na samom startu treba dodati i ulaganja u kupovinu humusa što je bitna stavka. Nakon toga sledi prihrana, zaštita, obavezno navodnjavanje, a iako imaju dosta mehanizacije potrebno je angažovati radnike. I to sve košta. Polovinom aprila mlade biljke praziluka su spremne za rasađivanje na otvorenom.

Više na njivi nego kod kuće

Dejana se osvrnula i na prethodnu godinu koju će svi poljoprivredni proizvođači pamtiti po visokim temperaturama i ogromnom trudu da se očuva usev.

Ona kaže da su gotovo svakog dana bili na njivi - više na njivi nego kod kuće, imaju kišna krila, te su tako zalivali. Sistem kap po kap u slučaju ove proizvodnje nije dobro rešenje jer se praziluk mora često zagrtati i okopavati, pa bi tako oštetili trake.

"Kiše nije bilo danima te smo morali zalivati svakih dva do tri dana, a onda smo štitili usev od plamenjače. Zeleni deo praziluka nije tako osetljiv kao lišće celera koji takođe sadimo."

Sa površine od 1,5 hektara imali su oko 25 tona odličnog roda što je, zahvaljujući angažovanju cele porodice, i po najvećim vrućinama tek neznatno manje u odnosu na godinu sa normalnim vremenskim prilikama.

Ništa bez motike

Na svu sreću, kako je rekla, praziluk neće da diraju ni ptice ni glodari, verovatno zbog intenzivnog mirisa i jake arome, a zbog plodoreda treba redovno menjati parcelu.

Okopavanje motikom i špartanje kao i zagrtanje su obavezne mere nege i imaju dobar efekat", rekla je Dajana i napomenula da kad krene vađenje izvade samo onoliko koliko treba jer brzo uvene, pogotovo ukoliko je toplije vreme.

Bosančići imaj imaju ugovorenu proizvodnju sa firmama - hladnjačarima te im je tako lakše, koliko kupac zahteva toliko mu i odnesu i ne prodaju na pijacama.

Očekivana dobit

Planiranje zarade od praziluka nikad nije precizno, zavisi od cena repromaterijala, od ponude i potražnje, kao i cene na tržištu i naravno ostvarenih prinosa. Treba pažljivo planirati ulaganja i kontrolisati troškove proizvodnje kako bi se izvukao maksimum.

"Kao i u svakoj proizvodnji ima dosta ulaganja, ali naše iskustvo kaže da kad se na kraju sezone podvuče crta uz upornost i svakodnevni rad isplati se saditi praziluk", rekla je ona.

Praziluk je jedna od omiljenih povrtarskih kultura, veoma je cenjen zbog svog karakterističnog ukusa i bezbroj načina za pripremu u kuhinji.