КАКО УЛАГАТИ У ПРАЗИЛУК И ОСТВАРИТИ МАКСИМАЛНУ ЗАРАДУ? Ево како је Дејана из Бачке Паланке развила пластеничку производњу

То га чини траженим производом на тржишту, пијацама и маркетима, што може донети зараду његовим произвођачима.

Дејана Босанчић из Бачке Паланке има десетогодишње искуство у овом послу. Како је објаснила, улагања у на самом почетку обухватају набавку квалитетног семена, припрему земљишта, ђубрење, заливање, загртање, окопавање, заштиту, као и радну снагу с обзиром да се доста посла обавља ручно.

"Набављамо семе директно од произвођача, тако је јефтиније. Треба нам од 1,5 до 2 килограма, боље да је расад гушћи, лако га је рашчупати. Клијавост је 99 одсто, а у питању је сорта камуш бугарски тип празилука", каже наша саговорница, додајући да је реч о снажној и дугачкој биљци са добрим уделом белог дела у односу на зелени део.

Пре неколико дана засејала је семе у пластеник, ручно у леје, залила га и сад само прати температуру - мора бити више од 10 степени јер је то услов да добро и брзо пусти клицу и настави да расте.

Осим куповине семена на самом старту треба додати и улагања у куповину хумуса што је битна ставка. Након тога следи прихрана, заштита, обавезно наводњавање, а иако имају доста механизације потребно је ангажовати раднике. И то све кошта. Половином априла младе биљке празилука су спремне за расађивање на отвореном.

Више на њиви него код куће

Дејана се осврнула и на претходну годину коју ће сви пољопривредни произвођачи памтити по високим температурама и огромном труду да се очува усев.

Она каже да су готово сваког дана били на њиви - више на њиви него код куће, имају кишна крила, те су тако заливали. Систем кап по кап у случају ове производње није добро решење јер се празилук мора често загртати и окопавати, па би тако оштетили траке.

"Кише није било данима те смо морали заливати сваких два до три дана, а онда смо штитили усев од пламењаче. Зелени део празилука није тако осетљив као лишће целера који такође садимо."

Са површине од 1,5 хектара имали су око 25 тона одличног рода што је, захваљујући ангажовању целе породице, и по највећим врућинама тек незнатно мање у односу на годину са нормалним временским приликама.

Ништа без мотике

На сву срећу, како је рекла, празилук неће да дирају ни птице ни глодари, вероватно због интензивног мириса и јаке ароме, а због плодореда треба редовно мењати парцелу.

Окопавање мотиком и шпартање као и загртање су обавезне мере неге и имају добар ефекат", рекла је Дајана и напоменула да кад крене вађење изваде само онолико колико треба јер брзо увене, поготово уколико је топлије време.

Босанчићи имај имају уговорену производњу са фирмама - хладњачарима те им је тако лакше, колико купац захтева толико му и однесу и не продају на пијацама.

Очекивана добит

Планирање зараде од празилука никад није прецизно, зависи од цена репроматеријала, од понуде и потражње, као и цене на тржишту и наравно остварених приноса. Треба пажљиво планирати улагања и контролисати трошкове производње како би се извукао максимум.

"Као и у свакој производњи има доста улагања, али наше искуство каже да кад се на крају сезоне подвуче црта уз упорност и свакодневни рад исплати се садити празилук", рекла је она.

Празилук је једна од омиљених повртарских култура, веома је цењен због свог карактеристичног укуса и безброј начина за припрему у кухињи.