EVROPA UVOZI NA TONE ZAČINA Đumbir iz Kine, cimet iz Vijetnama A EVO SA ČIM SRBIJA OSVAJA EVROPSKO TRŽIŠTE
Evropska unija je prošle godine uvezla 339.800 tona začina iz zemalja van EU. Najveći dobavljač bila je Kina, sa 39 odsto ukupnog učešća u uvozu.
Najprisutniji uvozni začin u 2023. godini bio je đumbir sa 114.000 tona, zatim paprika (110.600 tona) i biber (50.300 tona).
Kina je bila glavna zemlja porekla uvezenog đumbira (43 odsto) i paprike (73 odsto), dok je Vijetnam bio glavni snabdevač Evropske unije biberom (63 odsto), pokazuju najnoviji podaci Eurostata (Evropskog statističkog zavoda).
Kurkuma je sa 16.000 tona zauzela četvrto mesto u ukupnom bilansu uvezenih začina, sa više od tri četvrtine poreklom iz Indije (79 odsto).
Na petom mestu začina koji se najviše uvoze u EU je cimet (13.300 tona), a najveći deo uvoza poreklom je iz Vijetnama (35 odsto).
U poređenju sa 2013. godinom, količina uvezenih začina iz zemalja van EU povećana je za 44 odsto. Uvoz kurkume i đumbira u EU se više nego udvostručio ( 140 odsto i 112 odsto, respektivno), beležeći najveći rast među začinima kojima se najviše trguje.
Nasuprot tome, uvoz paprike je smanjen (-19 odsto).
Kakva je situacija u Srbiji?
Kada je reč o proizvodnji i uvozu začina u Srbiju, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović kaže da u našu zemlju najviše začina dolazi iz Indije i nešto manje iz Kine i Egipta.
Prema njegovim rečima, domaća proizvodnja je zanemarljiva. Srbija od začina proizvodi korijander, timijan, biber, a najviše izvozi slatku papriku.
“U 2023. godini izvoz naših začina bio je vredan oko osam miliona evra. Od toga sedam miliona čini samo izvoz paprike, i to uglavnom slatke. To nam je glavni izvozni artikal, kada su u pitanju začini. Takođe, u Srbiji radimo i neke začinske smeše i pakovanja robnih marki. Primera radi, ovo što se uveze prepakuje se ili se rade mešavine začina, da bi se dalje izvezlo. Takođe, imamo i začine za mesnu industriju, ali je sve to mali deo našeg izvoznog segmenta”, ističe Bogunović u razgovoru za Biznis.rs.
Najviše naših začina, kako kaže, odlazi u Evropsku uniju, ali i u zemlje regiona, pre svega Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.
“To su za nas značajna tržišta”, napominje Bogunović.
