ЕВРОПА УВОЗИ НА ТОНЕ ЗАЧИНА Ђумбир из Кине, цимет из Вијетнама А ЕВО СА ЧИМ СРБИЈА ОСВАЈА ЕВРОПСКО ТРЖИШТЕ
Европска унија је прошле године увезла 339.800 тона зачина из земаља ван ЕУ. Највећи добављач била је Кина, са 39 одсто укупног учешћа у увозу.
Најприсутнији увозни зачин у 2023. години био је ђумбир са 114.000 тона, затим паприка (110.600 тона) и бибер (50.300 тона).
Кина је била главна земља порекла увезеног ђумбира (43 одсто) и паприке (73 одсто), док је Вијетнам био главни снабдевач Европске уније бибером (63 одсто), показују најновији подаци Еуростата (Европског статистичког завода).
Куркума је са 16.000 тона заузела четврто место у укупном билансу увезених зачина, са више од три четвртине пореклом из Индије (79 одсто).
На петом месту зачина који се највише увозе у ЕУ је цимет (13.300 тона), а највећи део увоза пореклом је из Вијетнама (35 одсто).
У поређењу са 2013. годином, количина увезених зачина из земаља ван ЕУ повећана је за 44 одсто. Увоз куркуме и ђумбира у ЕУ се више него удвостручио (+140 одсто и +112 одсто, респективно), бележећи највећи раст међу зачинима којима се највише тргује.
Насупрот томе, увоз паприке је смањен (-19 одсто).
Каква је ситуација у Србији?
Када је реч о производњи и увозу зачина у Србију, секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије (ПКС) Александар Богуновић каже да у нашу земљу највише зачина долази из Индије и нешто мање из Кине и Египта.
Према његовим речима, домаћа производња је занемарљива. Србија од зачина производи коријандер, тимијан, бибер, а највише извози слатку паприку.
“У 2023. години извоз наших зачина био је вредан око осам милиона евра. Од тога седам милиона чини само извоз паприке, и то углавном слатке. То нам је главни извозни артикал, када су у питању зачини. Такође, у Србији радимо и неке зачинске смеше и паковања робних марки. Примера ради, ово што се увезе препакује се или се раде мешавине зачина, да би се даље извезло. Такође, имамо и зачине за месну индустрију, али је све то мали део нашег извозног сегмента”, истиче Богуновић у разговору за Biznis.rs.
Највише наших зачина, како каже, одлази у Европску унију, али и у земље региона, пре свега Босну и Херцеговину, Црну Гору и Северну Македонију.
“То су за нас значајна тржишта”, напомиње Богуновић.
