UZ NASLEDSTVO DOBIJATE I DUGOVE Morate li ih vratiti? NE MORATE, ako uradite OVO

Međutim, ako je iza preminulog ostala imovina - sa njom uvek u paketu idu i dugovi, što se odnosi i na bankarske kredite. Ako je za utehu, prema Zakonu o nasleđivanju u Srbiji, nasleđuju se dugovi samo do visine vrednosti nasleđene imovine.

- To znači da, ako neko nasledi imovinu vrednu 50.000 evra, a 60.000 evra je dug ostavioca, naslednik će vratiti 50.000 evra duga, jer je toliko nasledio. Ako ima više sanaslednika, svaki od njih odgovara srazmerno delu koji je nasledio - objašnjava advokat Svetlana M. Jović.

Ovo je, dodaje, predviđeno članom 222 Zakona o nasleđivanju – da naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine.

Naslednik koji se odrekao nasleđa – ne odgovara ni za ostaviočeve dugove.

- Naslednik koji se odrekne nasleđa ne odgovara za dugove, jer se odrekao nasleđa i ništa nije nasledio - pojašnjava ona.

Svaki naslednik se može odreći nasleđa – ne postoji nikakvo ograničenje, niti uslov ili bilo sta slično. To je, kako objašnjava, pravo svakog lica koje se javlja kao naslednik – da izrazi svoju volju i prihvati se nasleđa ili se ne prihvati.

- Nasleđa se ne može odreći naslednik koji se izričito ili prećutno primio nasleđa - navodi ona.

Prećutni prijem nasleđa

Prema pomenutom zakonu, smatraće se da se naslednik primio nasleđa ako se do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine – ne odrekne nasleđa. Takođe, smatraće se da se primio nasleđa i naslednik koji je raspolagao celom zaostavštinom ili njenim delom.

Međutim, ako neki naslednik preduzme mere samo da bi očuvao zaostavštinu i obezbedio tekuće upravljanje imovinom – to se ne smatra prijemom nasleđa.

Šta je sa kreditima

„Pravilo“ o nasleđivanju važi i za bankarske kredite: ako se naslednik prihvatio imovine – prihvatio se i dugova u tolikoj maksimalnoj vrednosti.

Ako ostavilac nema nepokretne imovine, a naslednici ne zahtevaju da se raspravlja pokretna imovina, kako objašnjava ona – postupak se obustavlja i niko se ne oglašava za naslednika jer nema imovine.

- U tom slučaju niko nije nasledio nikakva prava pa samim tim ne nasleđuje ni obaveze (dugove), a u slučaju da ima imovine i da se donese rešenje o nasleđivanju – svaki naslednik odgovara za dugove srazmerno nasleđenom delu - navodi Svetlana M. Jović.

Jedini izuzetak kada se obaveze po kreditu ne nasleđuju je kada je preminuli imao osiguran kredit za slučaj smrti – polisu osiguranja života, gde je predviđeno da se osigurana suma tj. ostatak duga po kreditu, isplati banci u slučaju smrti osiguranika, tako da naslednici nemaju nikakve obaveze da vraćaju ostatak duga.

Ovakve polise česte su upravo kod stambenih kredita, ali je neophodno da dužnik za života redovno uplaćuje premiju osiguranja, kako bi ugovor o osiguranju bio važeći.

Ako nema ovakve polise osiguranja – dug po stambenom (i svakom drugom ) kreditu prelazi na naslednika, odnosno naslednike.