PREDLOG NOVOG ZAKONA O ZAŠTITI KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA Obuzdavanje kamata i samovolje banaka IPAK, RAZMISLITI DOBRO PRE UZIMANJA KREDITA

Svrha ovih ograničenja, kako je rečeno u Narodnoj banci Srbije (NBS) je dvostruka i ona s jedne strane treba da spreče da se korisnicima naplaćuju previsoke kamatne stope, a s druge strane da vezivanjem maksimalne kamatne stope za kretanje prosečne ponderisane stope uz određeni dodatak, spreče nagli rast kamatnih stopa.

„Dodatno, ograničenjem i efektivne kamatne stope koja pokazuje ukupnu cenu kredita, banke se sprečavaju da eventualno zaobiđu ova ograničenja kroz rast određenih kreditnih naknada”, navode iz NBS.

Dodaju da će, kada je reč o korisnicima stambenih kredita, usvajanje ovih ograničenja imati velike pozitivne posledice po njih, budući da je odluka kojom su ograničene kamate kod ove vrste kredita sa promenljivom stopom privremena, dok je zakonsko ograničenje trajnog karaktera. S druge strane, ističu u centralnoj banci, zahvaljujući toj odluci u prethodnih skoro godinu dana spuštena je prosečna ponderisana kamatna stopa na stambene kredite pa će to omogućiti da se ograničenje kod ove vrste kredita sprovede lakše i bez velikih oscilacija. Navode da je predviđeno ograničenje kamatnih stopa značajno i kod gotovinskih kredita, kreditne kartice i dozvoljenog prekoračenja jer će sprečiti upravo ono što je zahtev Direktive Evropske unije, a to je da se korisnicima naplaćuju previsoke kamate.

Prigovori i pritužbe

Posebno poglavlje je posvećeno postupku po prigovoru i pritužbi, kao postupku u kome je u prethodnih 12 godina NBS obeštetila ogroman broj korisnika pa su sva dobra iskustva iz prakse implementirana u ovaj zakon. Osim toga, za razliku od dosadašnjeg načina posredovanja, koje je zasnovano na pravilima iz opšteg zakona o vansudskom rešavanju sporova, ovim zakonom se daju veća ovlašćenja medijatorima na način da mogu da iznose konkretne predloge za rešenje spornog odnosa.

I kod ovih ograničenja razmatra se vezivanje za prosečnu ponderisanu stopu, ali i za zakonsku zateznu kamatu na koju opet direktno utiče referentna stopa NBS. Tako će se, kažu, omogućiti da referentna stopa brže i direktnije utiče na visinu kamatnih stopa kod ovih bankarskih proizvoda. Ovim predlogom se predugovorno obaveštavanje, oglašavanje i uopšte informisanje podiže na još viši nivo, tako da se sa što manje dokumentacije, uz izbegavanje birokratskog jezika, na jasan i razumljiv način objasni korisniku da zaduživanje košta, da sa sobom nosi rizike, odnosno ekonomske posledice, kao i da mu se kroz određene savete date u dobroj veri pomogne da pronađe uslugu koja će najbolje da zadovolji njegove potrebe. U vezi s tim, prvi put se na finansijskom tržištu regulišu savetodavne usluge koje banka može da pruža svom klijentu, ali i usluga savetovanja o dugu koje treba da budu od koristi klijentima sa problemom u otplati.

Prvi put se reguliše i praksa vezivanja i objedinjavanja usluga, tako što se banci zabranjuje da davanje kredita uslovi obavezom korišćenja neke druge usluge, osim izuzetno, dok se s druge strane banci daje pravo da objedinjava usluge.

To, primera radi, znači da banka može klijentu da ponudi određeni paket koji je kao takav povoljniji nego kupovina usluga odvojeno, s tim da svaki korisnik mora da ima mogućnost da usluge koristi i odvojeno, odnosno, samo neku od usluga iz paketa.

Po rečima urednika sajta Kamatica Dušana Uzelca, to je prvi iskorak u regulaciji tržišta, odnosno direktna regulacija krajnje cene proizvoda koje banke nude i to makisimalne cene za svaki proizvod.

Po njegovim rečima, to ne znači da će svi krediti pojeftiniti i da će rate biti niže.

- Podizanje kredita i dalje je odluka svakog pojedinca, za koju on ima individualnu odgovornost i ne može se očekivati da neko drugi tu odgovornost nosi. Zato i dalje treba biti veoma oprezan jer ovakva odluka može biti i mač s dve oštrice, pošto će građani imati osećaj da su zaštićeni i od svojih loših finansijskih odluka - kaže Uzelac.

E. D. N.