KAKO, GDE I ŠTA SA KRIPTOVALUTAMA Plaćanja kriptokešom zabranjeno, a trgovanje dozvoljeno?!
Kad se spomenu kriptovalute, većina građana u Srbiji pomisli na hakere, tajne trgovine i veliki novac koji se ulaže u ovo za njih, uglavnom, špansko selo.
Počevši od toga da se jedan bitkoin meri u desetinama hiljada dolara, da postoje kriptovalute koje su deo nekog lanca prevare, da svako malo osnivača neke kriptovalute traže na međunarodnim poternicama. U takvoj atmosferi vrlo je teško odlučiti da li da kriptovalute ostanu zauvek nepoznanica ili da se, poučeni Petom industrijskom revolucijom, ipak uključimo u to kolo novog načina trgovine i plaćanja.
Pa, gde je tu Srbija?
U Srbiji je trgovanje i ulaganje u kriptovalute zakonski regulisano, ali se kriptovalute ne smatraju zakonskim sredstvom plaćanja. Komplikovano, zar ne? Ključni pravni okvir definisan je Zakonom o digitalnoj imovini, koji je stupio na snagu 2021. godine. Ovaj zakon pokriva i kriptovalute i tokenizovanu imovinu, a nadzor nad sektorom dele Narodna banka Srbije (NBS) i Komisija za hartije od vrednosti (KHOV).
Srbija ima prilično jasnu regulativu, ali još nije uspostavila potpuno razvijeno domaće tržište za kriptovalute, zaključak je koji se nameće. Većina trgovaca koristi međunarodne platforme, ali moraju voditi računa o poreskim obavezama i zakonima o digitalnoj imovini, pokazuje statistika.
Kriptobankomat u Novom Sadu
Prema podacima Narodne banke Srbije iz 2021. godine, u Srbiji postoje tri bankomata na kojima se mogu podići kriptovalute. Dva kriptobankomata su u Beogradu, od kojih je jedan u objektu IDEA London i TC Merkator, a jedan kriptobankomat nalazi se u Novom Sadu, u IDEA prodavnici u Narodnog fronta 53.
Prema ovim zakonima, građani i firme mogu slobodno da kupuju, prodaju i trguju kriptovalutama. Berze i brokeri koji žele da posluju u Srbiji moraju biti registrovani kod KHOV-a ili NBS-a, zavisno od vrste usluga. U Srbiji, trenutno, postoje dve licencirane kriptomenjačnice: ECD.rs - prva kriptomenjačnica u Srbiji, osnovana 2012, koja je od NBS dobila licencu 2022. godine, i Crypto12, platforma koja pruža usluge trgovina kriptovalutama.
I preduzeća koja žele da nude usluge trgovanja, skladištenja ili menjačnice kriptovaluta moraju dobiti dozvolu regulatornih tela. Međutim, iako imamo nekoliko bankomata koji nude plaćanje u kriptovalutama, promet je toliko mali da je do sada mali broj firmi zatražio i dobio licence, zbog čega većina kriptotrgovaca u Srbiji koristi strane platforme poput Binance, Bybit, OKX, Kraken.
Zašto je to tako?
Razlog je upola regulisano tržište, tačnije, smanjena mogućnost operisanja kriptovalutama. Tome treba dodati i činjenicu da fizička lica plaćaju 15 odsto poreza na kapitalnu dobit prilikom prodaje kriptovaluta (razlika između kupovne i prodajne cene). Pravna lica plaćaju porez po standardnim pravilima (zakon o porezu na dobit pravnih lica), a kriptovalute se mogu prijaviti kao deo imovine u poreskoj prijavi...
Ono što koči ceo sistem jeste činjenica da se kriptovalute ne mogu koristiti za direktna plaćanja u Srbiji. Jedini izuzetak su smart contract-i i tokenizovana imovina, ali isključivo pod određenim uslovima koji ograničavaju vlasnike da se okrenu srpskom tržištu. Sve kriptoberze i menjačnice koje posluju u Srbiji moraju da poštuju KYC (Know Your Customer) i AML/CFT propise. S druge strane, korisnici moraju da potvrdei svoj identitet prilikom registracije i trgovanja.
Da li je poslovanje kriptovalutama sigurno? Da, sve dok trgujete poznatim i verifikovanim valutama, na licenciranim platformama i bavite se legitimnim poslovima. Ali, to važi i za druge valute, zar ne?
I. Radoičić