КАКО, ГДЕ И ШТА СА КРИПТОВАЛУТАМА Плаћања криптокешом забрањено, a трговање дозвољено?!
Кад се спомену криптовалуте, већина грађана у Србији помисли на хакере, тајне трговине и велики новац који се улаже у ово за њих, углавном, шпанско село.
Почевши од тога да се један биткоин мери у десетинама хиљада долара, да постоје криптовалуте које су део неког ланца преваре, да свако мало оснивача неке криптовалуте траже на међународним потерницама. У таквој атмосфери врло је тешко одлучити да ли да криптовалуте остану заувек непознаница или да се, поучени Петом индустријском револуцијом, ипак укључимо у то коло новог начина трговине и плаћања.
Па, где је ту Србија?
У Србији је трговање и улагање у криптовалуте законски регулисано, али се криптовалуте не сматрају законским средством плаћања. Компликовано, зар не? Кључни правни оквир дефинисан је Законом о дигиталној имовини, који је ступио на снагу 2021. године. Овај закон покрива и криптовалуте и токенизовану имовину, а надзор над сектором деле Народна банка Србије (НБС) и Комисија за хартије од вредности (КХОВ).
Србија има прилично јасну регулативу, али још није успоставила потпуно развијено домаће тржиште за криптовалуте, закључак је који се намеће. Већина трговаца користи међународне платформе, али морају водити рачуна о пореским обавезама и законима о дигиталној имовини, показује статистика.
Криптобанкомат у Новом Саду
Према подацима Народне банке Србије из 2021. године, у Србији постоје три банкомата на којима се могу подићи криптовалуте. Два криптобанкомата су у Београду, од којих је један у објекту ИДЕА Лондон и ТЦ Меркатор, а један криптобанкомат налази се у Новом Саду, у ИДЕА продавници у Народног фронта 53.
Према овим законима, грађани и фирме могу слободно да купују, продају и тргују криптовалутама. Берзе и брокери који желе да послују у Србији морају бити регистровани код КХОВ-а или НБС-а, зависно од врсте услуга. У Србији, тренутно, постоје две лиценциране криптомењачнице: ECD.rs - прва криптомењачница у Србији, основана 2012, која је од НБС добила лиценцу 2022. године, и Crypto12, платформа која пружа услуге трговина криптовалутама.
И предузећа која желе да нуде услуге трговања, складиштења или мењачнице криптовалута морају добити дозволу регулаторних тела. Међутим, иако имамо неколико банкомата који нуде плаћање у криптовалутама, промет је толико мали да је до сада мали број фирми затражио и добио лиценце, због чега већина криптотрговаца у Србији користи стране платформе попут Binance, Bybit, OKX, Kraken.
Зашто је то тако?
Разлог је упола регулисано тржиште, тачније, смањена могућност оперисања криптовалутама. Томе треба додати и чињеницу да физичка лица плаћају 15 одсто пореза на капиталну добит приликом продаје криптовалута (разлика између куповне и продајне цене). Правна лица плаћају порез по стандардним правилима (закон о порезу на добит правних лица), а криптовалуте се могу пријавити као део имовине у пореској пријави...
Оно што кочи цео систем јесте чињеница да се криптовалуте не могу користити за директна плаћања у Србији. Једини изузетак су smart contract-i и токенизована имовина, али искључиво под одређеним условима који ограничавају власнике да се окрену српском тржишту. Све криптоберзе и мењачнице које послују у Србији морају да поштују KYC (Know Your Customer) и AML/CFT прописе. С друге стране, корисници морају да потврдеи свој идентитет приликом регистрације и трговања.
Да ли је пословање криптовалутама сигурно? Да, све док тргујете познатим и верификованим валутама, на лиценцираним платформама и бавите се легитимним пословима. Али, то важи и за друге валуте, зар не?
И. Радоичић