”VELIKI JE BROJ ZAROBLJENIH STANOVA U KATASTRU” Stručnjak za nekretnine objasnila: Prodaja usporena, investitori da prave STANOVE POTREBNE TRŽIŠTU

"To su stanovi do 100-200 hiljada, takvi stanovi su nam potrebni za mlade ljude i o tome treba razmišljati, ne mora se zaraditi ne znam koliko", rekla je ona za Tanjug.

Prema njenim rečima postoje određeni faktori koji utiču na pad cena stanova, kao i određene situacije a to pre svega legalizacija koja bi ukoliko bude dozvoljena zakonom dovela do većeg izbora i ponude nekretnina.

Ona je dodala da pored legalizacije, postoji veliki broj zarobljenih stanova u katastru, zapravo stotine hiljada nerešenih predmeta koji takođe ne mogu biti na tržištu nekretnina.

"Ukoliko bi katastar bio efikasniji, a o tome se priča već godinama, onda bi opet bio jedan veliki priliv i to bi dovelo do korekcije određene na cena na tržištu nekretnina", navela je Lazarević.

Lazarević je rekla da u ponudi nema dovoljan broj dobrih stanova sa relativno pristojnim cenama, sa kvadraturom za jedan mladi bračni par, kao i da su i krediti i dalje skupi.

"A s druge strane, kad treba da dođete i da kupite stan, vi ste u situaciji da imate 100.000 evra i obratite se agenciji, koja kaže za te pare nemamo šta da vam ponudimo, to je ono najstrašnije, jer to je jedna jako velika suma novca za bilo koga da je prikupi, a shvatite da sa tim novcem možete na nekoj dalekoj periferiji da kupite neki neuslovan stan. Bračni parovi koji imaju dve pristojne plate, oni ipak mogu sebi da priušte, na primer, određenu ušteđevinu i kredit, oni biraju do 200.000. Znači, to je prosečan kupac, prosečan kupac ne prelaze sumu od 200.000", naglasila je Lazarević.

Prema njenim rečima, investitori nisu ni u kakvom riziku zbog toga što su uložili kapital u skuplje stanove, jer ako ne budu mogli da ih izdaju, oni će ih prodati a takve stanove uglavnom uzimaju firme.

 "Nema toliko stranaca, uglavnom to uzimaju firme, uzimaju, potpuno su različiti profili. Sad je trend da imate psihologe, psihijatre koji imaju ordinacije i njima, pošto to dosta košta, njima nije nikakav problem da zakupe stan od 1.500 do 2.000 evra. Izdavanje ima oscilacije gore-dole, pa u jednom trenutku imate jako puno stanova koje su za izdavanje i kvalitetni, a nema ko da zakupi. Situacija sa lokalima je takođe katastrofalna", kazala je Lazarević.

Ona je navela da mi nemamo Berzu niti bilo kakav drugi vid čuvanja novca i da inflacija "jede novac", jer mu opada vrednost ako se ne uloži.

Kako je rekla, trude se da klijentima pronađu stan kakav žele, ali mora se učiniti određen ustupak.

"Postoje određeni delovi grada koji su ranije sagrađeni, koji su kvalitetni, imaju dovoljno zelenila, imaju parking oko kuće. Treba adaptirati stan. Takvi stanovi su dostupni i to je Braće Jerković, to je Medak 1, 2 i 3. Znači, ne mogu svi živeti u centru Beograda i ne treba", istakla je Lazarević.

Kako je ocenila, najskuplje cene kvadrata su u elitim zgradama, bez obzira na lokaciju, a to je na Vračaru, Senjaku, Dedinju, ali najviše na Novom Beogradu, jer tamo se dižu čitavi kompleks i unapred se znaju cene takvih zgrada.

Govoreći o najnižoj ceni kvadrata Lazarević je rekla da kada je u pitanju stara gradnja da cene variraju od 2,5 do 3,5 hiljade evra i da sve zavisi od u kakvom je stanju stan.