SAD I KINA NE SEDE SKRŠTENIH RUKU, NEIZVESNO JE DA LI ĆE EVROPA USPETI ”Za Srbiju važan rast BDP-u Evropskoj uniji, a on iznosi 0,8 odsto”

Kao veliki problem srpske privrede naveo je to što je naš privredni rast u protekloj deceniji baziran na stranim i velikim državnim investicijama ali da se oba ova izvora iscrpljuju i naglasio da stranci dividende plasiraju van Srbije.

"Strani investitori su tu jer mnogo vole profit i vremenom povlače dividende i ostvarenu zaradu. Povukli su već četiri milijarde evra. Uskoro će dividende biti veće od investicija i taj izvor rasta će potpuno presušiti", rekao je on za RTS.

Dodao je da je fiskalna konsolidacija pogurala državna ulaganja i da nam je sada potreban kvalitet takvih investicija a ne kvantitet.

Profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Jelena Žarković iznela je mišljenje da bi strane direktne investicije u Srbiji trebalo da idu u modernije sektore i prerađivačku industriju, jer već duže vremena najviše stranih ulaganja završava u građevinarstvu, rudarstvu i trgovini.

Što se plata tiče, primetila je da kada se Srbija poredi sa centralnom Evropom, IT sektor i prerađivačka industrija mnogo manje doprinose u rastu nego u tim zemljama.

Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Nebojša Savić je istakao  da je potrebno poboljšati ambijent za ulaganje domaćeg kapitala.

"Država bi trebalo da radi na poboljšanju poslovne klime a potrebna nam je veća inventivnost domaćeg sektora", rekao je on.

Kada je reč o globalnim kretanjima u svetu i najavi američkog predsednika Donalda Trampa da će uvesti carine na robu iz Kine i EU i kako bi to moglo uticati na globalnu ekonomiju Žarković je ocenila da bi novi geopolitički događaji mogli da poguraju inflaciju, kao i visoke Trampove carine. 

"Proterivanje migranata iz SAD poskupljuje radnu snagu, sankcije NIS-u izvesno poskupljuju naftu a najavljuju se i dodatne sankcije na rusku naftu što bi moglo da ima nove implikacije na Srbiju", upozorila je ona.

Ukazala je na to da bi globalni rast ove godine trebalo da bude 2,7 a da je svet pre krize 2008. godine rastao za više od 4,0 odsto.

Savić je istakao da su od pandemije raskinuti lanci snabedavanja a da je koncept hiperglobalizacije nestao. 

"Proizvođači automobila u Nemačkoj više neće biti voljni da uzimaju komponente iz Kine već će to, recimo, tražiti u Srbiji", rekao je on.

Ocenio je da je EU izgubila trku u inventivnosti sa SAD.

"Evropa mora da obezbedi 800 milijardi evra da bi pratila SAD, EU je izgubila trku u inventivnosti. Potrebni su talenti, veštačka inteligencija. Čak i ako postigne nešto, SAD i Kina ne sede skrštenih ruku. Neizvesno je da li će Evropa uspeti. Talentima je potrebno vreme, narednih 10, 15 godina. I Džo Bajden je rekao 'Folksvagenu' da izgradi fabriku u Americi i neće biti problema. Insistira se na reindustrijalizaciji. Ako se 'autsorsovana' industrija vrati u SAD to će poskupeti proizvode što Tramp želi da kompenzuje carinama", naglasio je Savić.

Žarković je istakla da je Evropa već odgovorila Trampu sporazumima sa Merkosurom i Meksikom a to je tržište od 700 miliona stanovnika.

"EU zaostaje za SAD samo u IT sektoru, u svim drugim granama je jednaka sa Amerikom. Kina ima svoj program koji ide na dva koloseka. Prvi je priča o globalizaciji, saradnji, ali taj svet se raspada. Na drugom ide sve suprotno, svoje fabričke pogone su već prebacili u Vijetnam i Meksiko posle američkih sankcija", navela je ona.