NEUJEDNAČEN EKONOMSKI RAST U SRBIJI DOPRINEO PRODUBLJIVANJU REGIONALNIH RAZLIKA Beograd stvori 40 odsto BDP-a, Vojvodina 26,4, a jug Srbije 15,2 odsto
Neujednačen ekonomski rast u Srbiji poslednjih decenija doprineo je produbljivanju već postojećih teritorijalnih nejednakosti.
Regionalna polarizacija prisutna je na nekoliko nivoa: nerazvijeno područje, razvijeni centar i nedovoljno razvijena periferija. Regionalne neravnomernosti, izražene preko ekonomskih, socijalnih, demografskih i infrastrukturnih indikatora, odražavaju karakteristike ekonomskog i društvenog sistema zemlje.
Regionalni bruto domaći proizvod predstavlja primarni statistički indikator za merenje ekonomskih performansi regiona i efektivnosti regionalnih politika i programa usmerenih na redukciju jaza između regiona, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Od ukupnog BDP-a u 2022. godini najviše je ostvareno u Beogradskom regionu (40 odsto), zatim u Regionu Vojvodine (26,4 odsto), Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (18,4 odsto) i Regionu Južne i Istočne Srbije (15,2 odsto).
Ako se ima u vidu da Beogradski region obuhvata 3,7 odsto prostora, na kome živi 24 odsto stanovnika Republike Srbije, jasno je da je ujedno reč o regionu sa najvećim BDP-om po stanovniku (1.686.000 dinara po stanovniku, odnosno 58,3 odsto više u odnosu na republički prosek). Sledi Region Vojvodine, koji za 0,8 odsto prevazilazi državni prosek, dok ostali regioni beleže ispotprosečne vrednosti BDP-a po stanovniku, i to Region Šumadije i Zapadne Srbije za 32,8 odsto, a Region Južne i Istočne Srbije 28,3 odsto.
Nezaposlenost slika razvijenosti
Korelacija stope nezaposlenosti i stepena razvijenosti regiona veoma je visoka, pa, u skladu s tim, Region Južne i Istočne Srbije, sa vrednošću stope nezaposlenosti od 12,8 odsto u periodu januar–jun 2024. godine, za 44,9 odsto prevazilazi prosek Republike Srbije, koji iznosi 8,8 odsto, nasuprot Beogradskom regionu, gde je stopa nezaposlenosti najniža (6,4 odsto, odnosno 27,3 odsto ispod nacionalnog proseka).
Kada je posredi stopa zaposlenosti, prednjači Beogradski region, sa stopom od 56 odsto ili 9,6 odsto iznad proseka Republike Srbije, dok je u Regionu Južne i Istočne Srbije zabeležena najniža stopa – 46,3 odsto ili 9,5 odsto ispod republičkog proseka, koji iznosi 51,1 odsto. U periodu januar–jun 2024. godine Beogradski region beleži najveće učešće u ukupnoj zaposlenosti (27,7 odsto), uz istovremeno najmanje učešće nezaposlenih (19,6 odsto). Nasuprot tome, Region Južne i Istočne Srbije ima najmanje učešće u ukupnoj zaposlenosti Srbije (19,3 odsto), uz najveće učešće (29,2 odsto) u ukupnoj nezaposlenosti.
Nivo razvijenosti regiona, meren prosečnim zaradama (bez poreza i doprinosa), kreće se u razmeri 1,5 : 1, pri čemu su najviše zarade zabeležene u Beogradskom regionu, spram Regiona Šumadije i Zapadne Srbije, gde su zarade najniže.
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u periodu januar–jun 2024. godine u Beogradskom regionu iznosila je 121.928 dinara ili 126 odsto proseka Republike Srbije (neto 96.579 dinara), u Regionu Vojvodine je neznatno ispod republičkog proseka (neto 91.199 dinara ili 94 odsto republičkog proseka), dok su Region Južne i Istočne Srbije i Region Šumadije i Zapadne Srbije ostvarili 86 odsto i 84 odsto nacionalnog nivoa (83.240 dinara i 80.931 dinar, respektivno).
U svim regionima prosečna zarada beleži rast u odnosu na isti period prethodne godine, a najveće relativno povećanje ostvareno je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije – 15,3 posto.
Nivo razvijenosti regiona, meren prosečnim zaradama (bez poreza i doprinosa), kreće se u razmeri 1,5:1
U 75 opština prosečne zarade bez poreza i doprinosa bile su ispod 80 odsto proseka republike. U pojedinim beogradskim opštinama prosečna zarada je bila više nego dvostruko veća u odnosu na opštinu Crna Trava (s najnižom prosečnom zaradom – 65.574 dinara). Na začelju lestvice nalaze se i opštine Bojnik, sa zaradom u proseku od 65.699 dinara, Preševo (65.840) i Vlasotince (66.687).
D. U.