НЕУЈЕДНАЧЕН ЕКОНОМСКИ РАСТ У СРБИЈИ ДОПРИНЕО ПРОДУБЉИВАЊУ РЕГИОНАЛНИХ РАЗЛИКА Београд створи 40 одсто БДП-а, Војводина 26,4, а југ Србије 15,2 одсто
Неуједначен економски раст у Србији последњих деценија допринео је продубљивању већ постојећих територијалних неједнакости.
Регионална поларизација присутна је на неколико нивоа: неразвијено подручје, развијени центар и недовољно развијена периферија. Регионалне неравномерности, изражене преко економских, социјалних, демографских и инфраструктурних индикатора, одражавају карактеристике економског и друштвеног система земље.
Регионални бруто домаћи производ представља примарни статистички индикатор за мерење економских перформанси региона и ефективности регионалних политика и програма усмерених на редукцију јаза између региона, показују подаци Републичког завода за статистику. Од укупног БДП-а у 2022. години највише је остварено у Београдском региону (40 одсто), затим у Региону Војводине (26,4 одсто), Региону Шумадије и Западне Србије (18,4 одсто) и Региону Јужне и Источне Србије (15,2 одсто).
Ако се има у виду да Београдски регион обухвата 3,7 одсто простора, на коме живи 24 одсто становника Републике Србије, јасно је да је уједно реч о региону са највећим БДП-ом по становнику (1.686.000 динара по становнику, односно 58,3 одсто више у односу на републички просек). Следи Регион Војводине, који за 0,8 одсто превазилази државни просек, док остали региони бележе испотпросечне вредности БДП-а по становнику, и то Регион Шумадије и Западне Србије за 32,8 одсто, а Регион Јужне и Источне Србије 28,3 одсто.
Незапосленост слика развијености
Корелација стопе незапослености и степена развијености региона веома је висока, па, у складу с тим, Регион Јужне и Источне Србије, са вредношћу стопе незапослености од 12,8 одсто у периоду јануар–јун 2024. године, за 44,9 одсто превазилази просек Републике Србије, који износи 8,8 одсто, насупрот Београдском региону, где је стопа незапослености најнижа (6,4 одсто, односно 27,3 одсто испод националног просека).
Када је посреди стопа запослености, предњачи Београдски регион, са стопом од 56 одсто или 9,6 одсто изнад просека Републике Србије, док је у Региону Јужне и Источне Србије забележена најнижа стопа – 46,3 одсто или 9,5 одсто испод републичког просека, који износи 51,1 одсто. У периоду јануар–јун 2024. године Београдски регион бележи највеће учешће у укупној запослености (27,7 одсто), уз истовремено најмање учешће незапослених (19,6 одсто). Насупрот томе, Регион Јужне и Источне Србије има најмање учешће у укупној запослености Србије (19,3 одсто), уз највеће учешће (29,2 одсто) у укупној незапослености.
Ниво развијености региона, мерен просечним зарадама (без пореза и доприноса), креће се у размери 1,5 : 1, при чему су највише зараде забележене у Београдском региону, спрам Региона Шумадије и Западне Србије, где су зараде најниже.
Просечна зарада без пореза и доприноса у периоду јануар–јун 2024. године у Београдском региону износила је 121.928 динара или 126 одсто просека Републике Србије (нето 96.579 динара), у Региону Војводине је незнатно испод републичког просека (нето 91.199 динара или 94 одсто републичког просека), док су Регион Јужне и Источне Србије и Регион Шумадије и Западне Србије остварили 86 одсто и 84 одсто националног нивоа (83.240 динара и 80.931 динар, респективно).
У свим регионима просечна зарада бележи раст у односу на исти период претходне године, а највеће релативно повећање остварено је у Региону Шумадије и Западне Србије – 15,3 посто.
Ниво развијености региона, мерен просечним зарадама (без пореза и доприноса), креће се у размери 1,5:1
У 75 општина просечне зараде без пореза и доприноса биле су испод 80 одсто просека републике. У појединим београдским општинама просечна зарада је била више него двоструко већа у односу на општину Црна Трава (с најнижом просечном зарадом – 65.574 динара). На зачељу лествице налазе се и општине Бојник, са зарадом у просеку од 65.699 динара, Прешево (65.840) и Власотинце (66.687).
Д. У.