NARODNA BANKA SRBIJE O LANJSKIM EKONOMSKIM REZULTATIMA BDP veći 18 posto nego pre pandemije
Srbija je i prošle godine pokazala otpornost na brojne izazove, očuvala je svoju makroekonomsku i finansijsku stabilnost i, zaključno s 2024. godinom, ostvarila rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), koji je za više od 18 posto veći u odnosu na pretpandemijski nivo, objavila je Narodna banka Srbije pozivajući se na preliminarne procene makroekonomskih kretanja u 2024. godini, koje je objavio Republički zavod za statistiku (RZS).
Prema proceni RZS, Srbija je lane ostvarila realni rast BDP-a 3,9 odsto a takva kretanja rezultat su rasta aktivnosti u industriji, građevinarstvu i uslužnim sektorima. Fizički obim industrijske proizvodnje porastao je za 3,0 odsto, u okviru čega je rast prerađivačke industrije iznosio 4,4 odsto, uprkos remontu rafinerije NIS-a u Pančevu i niskoj eksternoj tražnji, pre svega iz zone evra.
Rast obima proizvodnje u rudarstvu iznosio je 7,5 odsto, dok je u energetici zabeležen pad od 6,0 odsto i to usled smanjenog hidropotencijala zbog suše. Vrednost izvedenih radova u građevinarstvu veća je za 8,6 posto, rast aktivnosti zabeležen je i u uslužnim sektorima, na šta ukazuje pre svega realni rast prometa u trgovini od 5,9 odsto. Pored toga, zabeležen je i rast ugostiteljskog prometa za 8,3 odsto i rast aktivnosti u saobraćaju od 9,3 procenta, dok je broj noćenja turista bio veći za 1,4 posto u odnosu na prošlu godinu.
Što se tiče poljoprivredne proizvodnje, navodi se da je ona, prema proceni RZS, zabeležila pad od 8,8 odsto i to zbog izrazite suše. Povoljna kretanja u 2024. nastavljena su i na tržištu rada, gde se beleži dalji rast zaposlenosti, smanjenje nezaposlenosti i realni rast zarada i životnog standarda. Prosečna zarada je nominalno povećana za 14,2 odsto, dok je njen realni rast iznosio 9,2 odsto, čime je očuvana kupovna moć stanovništva.
Prema podacima Ankete o radnoj snazi, stopa nezaposlenosti je u trećem tromesečju smanjena na 8,1 odsto, dok je stopa zaposlenosti dostigla nivo 51,9 odsto. Prosečna godišnja inflacija je lane iznosila 4,6 odsto, dok je međugodišnja inflacija u decembru iznosila 4,3 procenta, što je u granicama cilja NBS od 3,0 odsto plus minus 1,5 odsto. Ističe se da je inflacija prošle godine bila na opadajućoj putanji, a da su njenom smanjenju ključno doprineli niže cene energenata i usporavanje prehrambene inflacije. Osim toga, usporavanju inflacije u 2024. godini doprineli su efekti mera monetarne politike, niža uvozna inflacija i smanjenje inflacionih očekivanja.
E. D.