НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ О ЛАЊСКИМ ЕКОНОМСКИМ РЕЗУЛТАТИМА БДП већи 18 посто него пре пандемије
Србија је и прошле године показала отпорност на бројне изазове, очувала је своју макроекономску и финансијску стабилност и, закључно с 2024. годином, остварила раст бруто домаћег производа (БДП), који је за више од 18 посто већи у односу на претпандемијски ниво, објавила је Народна банка Србије позивајући се на прелиминарне процене макроекономских кретања у 2024. години, које је објавио Републички завод за статистику (РЗС).
Према процени РЗС, Србија је лане остварила реални раст БДП-а 3,9 одсто а таква кретања резултат су раста активности у индустрији, грађевинарству и услужним секторима. Физички обим индустријске производње порастао је за 3,0 одсто, у оквиру чега је раст прерађивачке индустрије износио 4,4 одсто, упркос ремонту рафинерије НИС-а у Панчеву и ниској екстерној тражњи, пре свега из зоне евра.
Раст обима производње у рударству износио је 7,5 одсто, док је у енергетици забележен пад од 6,0 одсто и то услед смањеног хидропотенцијала због суше. Вредност изведених радова у грађевинарству већа је за 8,6 посто, раст активности забележен је и у услужним секторима, на шта указује пре свега реални раст промета у трговини од 5,9 одсто. Поред тога, забележен је и раст угоститељског промета за 8,3 одсто и раст активности у саобраћају од 9,3 процента, док је број ноћења туриста био већи за 1,4 посто у односу на прошлу годину.
Што се тиче пољопривредне производње, наводи се да је она, према процени РЗС, забележила пад од 8,8 одсто и то због изразите суше. Повољна кретања у 2024. настављена су и на тржишту рада, где се бележи даљи раст запослености, смањење незапослености и реални раст зарада и животног стандарда. Просечна зарада је номинално повећана за 14,2 одсто, док је њен реални раст износио 9,2 одсто, чиме је очувана куповна моћ становништва.
Према подацима Анкете о радној снази, стопа незапослености је у трећем тромесечју смањена на 8,1 одсто, док је стопа запослености достигла ниво 51,9 одсто. Просечна годишња инфлација је лане износила 4,6 одсто, док је међугодишња инфлација у децембру износила 4,3 процента, што је у границама циља НБС од 3,0 одсто плус минус 1,5 одсто. Истиче се да је инфлација прошле године била на опадајућој путањи, а да су њеном смањењу кључно допринели ниже цене енергената и успоравање прехрамбене инфлације. Осим тога, успоравању инфлације у 2024. години допринели су ефекти мера монетарне политике, нижа увозна инфлација и смањење инфлационих очекивања.
Е. Д.