LEGENDARNI BOING U NEVOLJI Mole Trampa da im reši najveći sudski problem

Volstrit žurnal je u ponedeljak izvestio da Boing vrši pritisak na nove zvaničnike Trampovog Ministarstva pravde da mu dozvole povlačenje iz tog sporazuma iz 2024. godine, u kojem je priznao da su njegovi radnici učestvovali u zaveri radi obmane vazduhoplovnih regulatora.

Boing nije komentarisao izveštaj Volstrit žurnala.

Izbegavanje krivične presude predstavljalo bi veliku pobedu za kompaniju, jer bi joj omogućilo da izbegne dodatne prepreke dok pokušava da pokaže napredak na više frontova, više od godinu dana nakon što su vrata na avionu Aljaska erlajnz (ALK) 737 Max 9, koji je proizveo Boing, iznenada otpala tokom leta, preneo je Jahu Fajnens.

Krivične presude mogu onemogućiti ili suspendovati pravo kompanije da sklapa ugovore sa saveznom vladom i otežati joj dobijanje kredita, prema rečima Edija Jauregija, advokata specijalizovanog za odbranu u slučajevima privrednog kriminala iz firme Holand & Najt i bivšeg saveznog tužioca.

Te posledice imaju poseban značaj za Boing, s obzirom na to da je savezna vlada njegov najveći kupac, a kompanija je ujedno i najveći izvoznik u SAD-u. Samo prošle nedelje, Boing je osvojio veliki ugovor za izradu novog borbenog aviona F-47 za Pentagon.

Priznavanje krivice bilo je zamišljeno kao način da Boing izbegne krivično suđenje po optužbi vlade da je proizvođač aviona obmanuo zvaničnike Federalne uprave za avijaciju (FAA) pre dve fatalne nesreće modela 737 Max 8, u kojima je prošle decenije poginulo 346 ljudi.

Te optužbe su prvobitno dovele do sporazuma o odloženom gonjenju postignutog 2021. godine, ali je prošle godine Ministarstvo pravde obavestilo Boing da je prekršio sporazum nakon što su se vrata na avionu 737 Max 9, koji je proizveo Boing, otkačila tokom leta aviona Alaska erlajnz.

Nakon što su Boing i zvaničnici Bajdenovog Ministarstva pravde prošle godine postigli sporazum o priznanju krivice, podneli su ga saveznom sudiji. Međutim, američki sudija za Severni okrug Teksasa, Rid O’Konor, krajem prošle godine doneo je odluku da je sporazum nedovoljan, delimično zbog uslova koji se odnose na izbor i nadzor korporativnog monitora zaduženog za sprečavanje budućih prevara.

O’Konor je naveo da su odredbe u sporazumu, koje uključuju rasu kao uslov pri izboru korporativnog monitora, „neprikladne“ i „protivne javnom interesu.“

Sudija je rekao da su porodice žrtava avionskih nesreća bile protiv toga da rasa bude faktor u izboru korporativnog monitora, kao i protiv odredbe koja nije zahtevala da Boing ispuni preporuke monitora za borbu protiv prevara kao uslov za uslovnu kaznu.

Porodice koje su izgubile voljene u nesrećama takođe su se usprotivile sporazumu, nazvavši ga „povlašćenim“ dogovorom za Boing. U svom prigovoru, podnetom sudu u Teksasu, naveli su da je Ministarstvo pravde izašlo u susret Boingu na način na koji to ne bi učinilo ni za jednog drugog optuženog u krivičnom postupku.

O’Konor, kojeg je imenovao bivši predsednik Džordž V. Buš, ima istoriju donošenja odluka u korist konzervativnih tužilaca u sporovima protiv vlade, prema izveštaju Rojtersa.

Pre nego što je Tramp preuzeo dužnost, Boing i Ministarstvo pravde su sudiji saopštili da i dalje „u dobroj veri“ rade na izmenama sporazuma o priznanju krivice.

Volstrit žurnal je izvestio da dve strane i dalje pregovaraju o izmenama sporazuma i da se očekuje da će predlog biti podnet sudiji do 11. aprila.

Ove nedelje dogodio se još jedan pravni razvoj u vezi sa Boingom. Savezni sudija u Ilinoisu presudio je u ponedeljak, u odvojenom slučaju, da bivši izvršni direktori Boinga, Denis Mjulenberg i Dejv Kalhun, kao i dobavljači Boinga, ne mogu biti proglašeni odgovornima za optužbe za nemar koje su podnele porodice žrtava poginulih u nesreći modela Max iz 2019. godine.

Sudija je odlučio da tužioci nemaju dokaze da su rukovodioci svesno učestvovali u nedozvoljenim radnjama.