ZAŠTO ĆIRILICA VIŠE NIJE HIPSTERSKA STVAR: 13. rođendan .srb domena RNIDS Lepo zamišljeno, PUNO PROBLEMA PRED NAMA
Već 13 godina nazivi .srb domena dostupni su za registraciju, a šestu godinu Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS) povodom rođendana .srb domena daruje korisnike interneta novim fontovima srpske ćirilice, namenjenim pre svega ekranskom prikazu. Pismo Manument RNIDS, kreirano u saradnji s organizacijom Tipometar predstavljeno je danas uživo i onlajn, za one koji zbog blokade Autokomande nisu mogli da dođu, u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“.
Kako je rečeno u RNIDS-u, informacijama od dizajnera i stručnjaka koji se bave kreiranjem sadržaja na Internetu, dobili su poruku da nedostaju kvalitetni fontovi srpske ćirilice.
Kratko predavanje održao je Vasilije Milnović, rukovodilac Centra za nauku Univerzitetske biblioteke, koji je predstavio rezultate velikih projekata u kojima je učestvovala Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ (UBSM), a koji se tiču ćirilskih korpusa i kolekcija u kontekstu novih inovativnih tehnologija i digitalnog okruženja.
- Trenutno se ulažu jako velika sredstva u, uslovno rečeno, jezičke tehnologije, a to se naročito odnosi na takozvane „male jezike“, kojima srpski jezik pripada – rekao je Milnović.Jezički modeli pomažu i naučnicima i korisnicima da poboljšaju pronalaženje informacija i da povezuju digitalne arhive s različitim bazama znanja na internetu. To slućži automatizaciji procesa, dajući time više vremena ekspertima za dubinsku analizu nekih tekstova.
Internacionalizovani nazivi domena i moderne tehnologije
Na konferenciji je predstavljen i veb-sajt imanaćirilici.srb. On je razvijan tokom hakatona koji su RNIDS i kompanija Quantox Technology zajednički organizovali u novembru 2023. godine. U proteklih godinu dana jedna od pobedničkih ekipa dalje je radila na razvoju i isporučila veb-sajt čija je ideja da bude platforma zajednice na kojoj se razmenjuju znanja, resursi, ideje i primeri za upotrebu ćirilice na internetu. Novi RNIDS-ov font već se nalazi na tom sajtu.
U fokusu izlaganja bila je velika evropska akcija COST CA16204 – Distant Reading for European Literary History, njen značaj za srpski jezik i ćirilicu, kao i aktuelni lokalni projekti, odatle proizašli. Posebnu pažnju Vasilije Milnović posvetio je kolekciji Pretraživač, u kojoj se nalazi preko milion stranica ćirilskih tekstova.
- Godine 2003. firma Erikson prvi put je stavila kameru s prednje strane telefona, i tako je počela era selfija. Time je počelo razdoblje individualizma, rekao je Milnović, ističući da je samo život u zajednici omogućio napredak civilizacije. Ra razvoj naše vrste dominantno je zaslužan jezi, poručio je.
- Svi mi, čime god da se bavimo, to radimo putem jezika, i zbog toga jezičke tehnologije imaju primat u razvoju veštačke inteligencije.
Tipografsko pismo Manument, šesto pismo koje RNIDS poklanja, inspirisano je klasičnim grotesk sanserifima, uz elemente humanističkih sanserifa, koji se ogledaju u oštrim, vertikalnim sečenjima poteza, skladnijim proporcijama i nešto većem kontrastu u debljinama poteza. Dok pojedina slova imaju forme inspirisane klasičnim, tu su i ona koja oblikom sugerišu da pripadaju savremenim pismima ovog tipa, što pismo Manument čini finom varijacijom na temu groteska.
Reč je o bogatoj familiji fontova – čak 14 težina, koja će moći besplatno da se preuzme na veb-sajtu RNIDS-a i veb-sajtu imanaćirilici.srb. Pismo je predstavio autor, Lazar Rakonjac, grafički dizajner iz Beograda, koji je govorio o načinima.
Zašto ćirilica više nije hipsterska stvar? Kako mladi dizajneri posmatraju upotrebu ćirilice za brending?
- Za tipografa je lakše da se oslanja na latinicu jer, prosto, ima mnogo više fontova, pa je jednostavnije uzeti neki ton ili inspiraciju. Dosta je sužen izbor ćiriličnih fontova – rekao je Lazar, uz zaključak da je potrebno naprviti širu bazu ćiriličnih fontova.
U osvrtu na pitanje kako se danas spajaju analogno i digitalno, Dušan Stojičević, zamenik predsednika Upravnog odbora RNIDS-a govorio je o načinima na koje su kreirani veliki lingvisitički lanci koji čine osnov veštačke inteligencije koju danas poznajemo i koristimo. Gde je u tome Srbija i šta naučna zajednica radi da našu zemlju, prvenstveno ćirilicu, uključi u napedne svetske tokove, činio je veliki deo izlaganja nekadašnjeg glavnog urednika „Sveta kompjutera“.
- Upotreba internacionalizovanih domena lepa je zamisao koja je krenula 1996. godine, kada je prvi papir predstavljen na Univerzitet u Cirihu. To je bio UNICODE standard. Godine 1999. izašao je prvi pravi top level domen, i to je bio gong.si, što znači .com. Ovakvi ćirilični domeni, kakve imamo danas, razvijaju se od 2000. do 2013. godine. Ostaje nam puno problema jer je lepo zamišljeno, ali ne radi dobro u praksi – zaključio je Stojičević, ističući da je pred naučnicima hvatanje koraka s veštačkom inteligencijom, jer njeni odgovori i ponašanje zavise od naših ulaznih podataka.
Ivana Radoičić