ЗАШТО ЋИРИЛИЦА ВИШЕ НИЈЕ ХИПСТЕРСКА СТВАР: 13. рођендан .срб домена РНИДС Лепо замишљено, ПУНО ПРОБЛЕМА ПРЕД НАМА
Већ 13 година називи .срб домена доступни су за регистрацију, а шесту годину Фондација „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС) поводом рођендана .срб домена дарује кориснике интернета новим фонтовима српске ћирилице, намењеним пре свега екранском приказу. Писмо Манумент РНИДС, креирано у сарадњи с организацијом Типометар представљено је данас уживо и онлајн, за оне који због блокаде Аутокоманде нису могли да дођу, у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“.
Како је речено у РНИДС-у, информацијама од дизајнера и стручњака који се баве креирањем садржаја на Интернету, добили су поруку да недостају квалитетни фонтови српске ћирилице.
Кратко предавање одржао је Василије Милновић, руководилац Центра за науку Универзитетске библиотеке, који је представио резултате великих пројеката у којима је учествовала Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ (УБСМ), а који се тичу ћирилских корпуса и колекција у контексту нових иновативних технологија и дигиталног окружења.
- Тренутно се улажу јако велика средства у, условно речено, језичке технологије, а то се нарочито односи на такозване „мале језике“, којима српски језик припада – рекао је Милновић.Језички модели помажу и научницима и корисницима да побољшају проналажење информација и да повезују дигиталне архиве с различитим базама знања на интернету. То слућжи аутоматизацији процеса, дајући тиме више времена експертима за дубинску анализу неких текстова.
Интернационализовани називи домена и модерне технологије
На конференцији је представљен и веб-сајт иманаћирилици.срб. Он је развијан током хакатона који су РНИДС и компанија Quantox Technology заједнички организовали у новембру 2023. године. У протеклих годину дана једна од победничких екипа даље је радила на развоју и испоручила веб-сајт чија је идеја да буде платформа заједнице на којој се размењују знања, ресурси, идеје и примери за употребу ћирилице на интернету. Нови РНИДС-ов фонт већ се налази на том сајту.
У фокусу излагања била је велика европска акција COST CA16204 – Distant Reading for European Literary History, њен значај за српски језик и ћирилицу, као и актуелни локални пројекти, одатле произашли. Посебну пажњу Василије Милновић посветио је колекцији Претраживач, у којој се налази преко милион страница ћирилских текстова.
- Године 2003. фирма Ериксон први пут је ставила камеру с предње стране телефона, и тако је почела ера селфија. Тиме је почело раздобље индивидуализма, рекао је Милновић, истичући да је само живот у заједници омогућио напредак цивилизације. Ра развој наше врсте доминантно је заслужан јези, поручио је.
- Сви ми, чиме год да се бавимо, то радимо путем језика, и због тога језичке технологије имају примат у развоју вештачке интелигенције.
Типографско писмо Манумент, шесто писмо које РНИДС поклања, инспирисано је класичним гротеск сансерифима, уз елементе хуманистичких сансерифа, који се огледају у оштрим, вертикалним сечењима потеза, складнијим пропорцијама и нешто већем контрасту у дебљинама потеза. Док поједина слова имају форме инспирисане класичним, ту су и она која обликом сугеришу да припадају савременим писмима овог типа, што писмо Манумент чини фином варијацијом на тему гротеска.
Реч је о богатој фамилији фонтова – чак 14 тежина, која ће моћи бесплатно да се преузме на веб-сајту РНИДС-а и веб-сајту иманаћирилици.срб. Писмо је представио аутор, Лазар Ракоњац, графички дизајнер из Београда, који је говорио о начинима.
Зашто ћирилица више није хипстерска ствар? Како млади дизајнери посматрају употребу ћирилице за брендинг?
- За типографа је лакше да се ослања на латиницу јер, просто, има много више фонтова, па је једноставније узети неки тон или инспирацију. Доста је сужен избор ћириличних фонтова – рекао је Лазар, уз закључак да је потребно напрвити ширу базу ћириличних фонтова.
У осврту на питање како се данас спајају аналогно и дигитално, Душан Стојичевић, заменик председника Управног одбора РНИДС-а говорио је о начинима на које су креирани велики лингвиситички ланци који чине основ вештачке интелигенције коју данас познајемо и користимо. Где је у томе Србија и шта научна заједница ради да нашу земљу, првенствено ћирилицу, укључи у напедне светске токове, чинио је велики део излагања некадашњег главног уредника „Света компјутера“.
- Употреба интернационализованих домена лепа је замисао која је кренула 1996. године, када је први папир представљен на Универзитет у Цириху. То је био UNICODE стандард. Године 1999. изашао је први прави топ левел домен, и то је био gong.si, што значи .com. Овакви ћирилични домени, какве имамо данас, развијају се од 2000. до 2013. године. Остаје нам пуно проблема јер је лепо замишљено, али не ради добро у пракси – закључио је Стојичевић, истичући да је пред научницима хватање корака с вештачком интелигенцијом, јер њени одговори и понашање зависе од наших улазних података.
Ивана Радоичић