KO JE GDE I KOLIKO SMO ODMAKLI U DIGITALNOJ VIDLJIVOSTI Sajtovi firmama su više reklama, a manje prodavnica

Ove godine u fokusu konferencije bilo je pitanje dokle se stiglo sa digitalizacijom, ali u pogledu legislative, komercijale i tehnologije. 

Glavna tema skupa bilo je predstavljanje indeksa digitalnog razvoja Srbije. Kako je rečeno, u Srbiji je registrovano 330.000 preduzetnika i 130.000 preduzeća, a doskora se nije znalo na koji način i gde nude svoje proizvode i usluge, kao i da li to rade kvalitetno. Registar nacionalnog internet domena Srbije napravio je zato sajt posvećen takozvanom indeksu digitalnog identiteta. Ovaj indeks opisuje kako srpska preduzeća koriste digitalnu tehnologiju na internetu, uključujući upotrebu veb sajtova, mejlova i društvenih medija, omogućavanje onlajn plaćanja i onlajn rezervacija za kupce, kao i korišćenje onlajn plaćanja u poslovanju.

Indeksi su kreirani na osnovu rezultata dobijenih istraživanjem iz oktobra 2023. godine i inkorporirani u sajt indeks.srb, čime je svim zainteresovanim preduzećima omogućeno da procene gde se trenutno nalaze u srpskom onlajn svetu.

- Cilj projekta je omogućiti preduzećima da procene poslovnu digitalnu prisutnost i da je unaprede, ako je to moguće - rekao je Predrag Milićević, savetnik za marketing i komunikacije RNIDS-a. – Pokušali smo da definišemo jedan broj, jednostavan za poređenje, na bazi istraživanja i različitog vrednovanja pojedinih digitalnih alata. Tako naš indeks meri nivo korišćenja internet tehnologija u poslovanju.

Šta omogućava indeks? Daje vam priliku da se poredite s prosečnim indeksom u Srbiji, kao i da se poredite sa sličnim firmama: ako radite u Vojvodini, koji je indeks firmi koje rade u Vojvodini, ako ste mala firma, koji je indeks firmi sličnih vašoj. 

Indeks se dobija popunjavanjem ankete od 14 pitanja, pri čemu prvih osam pitanja služi za definisanje indeksa, a ostalih 6 definiše firmu.

Uradili smo istraživanje na uzorku od 662 preduzeća i preduzetnika u Srbiji, i to proporcionalnom statusu – preduzetnici, mikropreduzeća, mala, srednja i velika. Još jedan važan kriterijum bio je i dužina poslovanja. Svako preduzeće koje popuni anketu moći će da dobije svoj broj, koji se kreće od jedan do 100.

Indeks poredi vaše poslovanje sa sličnima, a tu je i opcija ciljanih odgovora i predloga za poboljšanja ditigalne prisutnosti, ako u anketi na neko pitanje odgovorite negativno.

Prema rečima Nikole Jovanovića, direktora agencije Plum Mark, koja je s RINDS-om radila istraživanje, dve trećine firmi ima svoje veb sajtove, koji su u najvećoj meri prezentacije proizvoda i usluga, a znatno ređe kanali prodaje. Od anketiranih, samo 64 odsto firmi promoviše proizvode i usluge preko interneta. 

Tome treba dodati i da 79 odsto firmi za svoju prezentaciju koristi društvene mreže, 55 odsto u komunikaciji koristi aplikacije za dopisivanje, a samo 24 odsto čet softver na veb sajtu, pomoću koga komunicira s potencijalnim kupcima. Od anketiranih, 80 odsto firmi koristi Fejsbuk, samo 8,5 odsto Tiktok i osam odsto mrežu Iks. Linkedin koristi 31 odsto firmi. 

Jedan od panela takođe je rešavao moralna pitanja odnosa tehnologije i politike, etičkih pitanja razvoja veštačke inteligencije i njenih dometa, a o tome su razgovarali Rastko Petaković, stariji partner u Karanović & Partners,. Mika Tasić, tehnološki lider sa preko 25 godina iskustva u pokretanju digitalne transformacije za globalne brendove, uključujući Gugl, BMW i FA, kao i gost iz Nemačke, Kristijan Kaufman, koji vodi Sektor za tehnologiju, čiji je zadatak da upravlja tehnološkim razvojem platforme Akamai Edge.

Ipak, glavna od svih glavnih zvezda programa bio je nintendo, koji su posetioci dobili na poklon i kojim su se igrali toliko da su u jednom trenutku zamoljeni da izvade baterije.

Ivana Radoičić