КО ЈЕ ГДЕ И КОЛИКО СМО ОДМАКЛИ У ДИГИТАЛНОЈ ВИДЉИВОСТИ Сајтови фирмама су више реклама, а мање продавница

Ове године у фокусу конференције било је питање докле се стигло са дигитализацијом, али у погледу легислативе, комерцијале и технологије. 

Главна тема скупа било је представљање индекса дигиталног развоја Србије. Како је речено, у Србији је регистровано 330.000 предузетника и 130.000 предузећа, а доскора се није знало на који начин и где нуде своје производе и услуге, као и да ли то раде квалитетно. Регистар националног интернет домена Србије направио је зато сајт посвећен такозваном индексу дигиталног идентитета. Овај индекс описује како српска предузећа користе дигиталну технологију на интернету, укључујући употребу веб сајтова, мејлова и друштвених медија, омогућавање онлајн плаћања и онлајн резервација за купце, као и коришћење онлајн плаћања у пословању.

Индекси су креирани на основу резултата добијених истраживањем из октобра 2023. године и инкорпорирани у сајт indeks.srb, чиме је свим заинтересованим предузећима омогућено да процене где се тренутно налазе у српском онлајн свету.

- Циљ пројекта је омогућити предузећима да процене пословну дигиталну присутност и да је унапреде, ако је то могуће - рекао је Предраг Милићевић, саветник за маркетинг и комуникације РНИДС-а. – Покушали смо да дефинишемо један број, једноставан за поређење, на бази истраживања и различитог вредновања појединих дигиталних алата. Тако наш индекс мери ниво коришћења интернет технологија у пословању.

Шта омогућава индекс? Даје вам прилику да се поредите с просечним индексом у Србији, као и да се поредите са сличним фирмама: ако радите у Војводини, који је индекс фирми које раде у Војводини, ако сте мала фирма, који је индекс фирми сличних вашој. 

Индекс се добија попуњавањем анкете од 14 питања, при чему првих осам питања служи за дефинисање индекса, а осталих 6 дефинише фирму.

Урадили смо истраживање на узорку од 662 предузећа и предузетника у Србији, и то пропорционалном статусу – предузетници, микропредузећа, мала, средња и велика. Још један важан критеријум био је и дужина пословања. Свако предузеће које попуни анкету моћи ће да добије свој број, који се креће од један до 100.

Индекс пореди ваше пословање са сличнима, а ту је и опција циљаних одговора и предлога за побољшања дитигалне присутности, ако у анкети на неко питање одговорите негативно.

Према речима Николе Јовановића, директора агенције Плум Марк, која је с РИНДС-ом радила истраживање, две трећине фирми има своје веб сајтове, који су у највећој мери презентације производа и услуга, а знатно ређе канали продаје. Од анкетираних, само 64 одсто фирми промовише производе и услуге преко интернета. 

Томе треба додати и да 79 одсто фирми за своју презентацију користи друштвене мреже, 55 одсто у комуникацији користи апликације за дописивање, а само 24 одсто чет софтвер на веб сајту, помоћу кога комуницира с потенцијалним купцима. Од анкетираних, 80 одсто фирми користи Фејсбук, само 8,5 одсто Тикток и осам одсто мрежу Икс. Линкедин користи 31 одсто фирми. 

Један од панела такође је решавао морална питања односа технологије и политике, етичких питања развоја вештачке интелигенције и њених домета, а о томе су разговарали Растко Петаковић, старији партнер у Karanović & Partners,. Мика Тасић, технолошки лидер са преко 25 година искуства у покретању дигиталне трансформације за глобалне брендове, укључујући Гугл, BMW и FА, као и гост из Немачке, Кристијан Кауфман, који води Сектор за технологију, чији је задатак да управља технолошким развојем платформе Akamai Edge.

Ипак, главна од свих главних звезда програма био је нинтендо, који су посетиоци добили на поклон и којим су се играли толико да су у једном тренутку замољени да изваде батерије.

Ивана Радоичић