FIJASKO VEŠTAČKE INTELIGENCIJE Tehnološki giganti bacili 200 miliona dolara na reklame za AI tokom superboula SAMO SE GREŠKE PAMTE

Najveće tehnološke kompanije potrošile 200 miliona dolara na reklame za veštačku inteligenciju (AI) tokom emitovanja utakmica. Međutim, izgleda da im se to obilo o glavu. 

– Po prvi put u istoriji, AI kompanije su dominirale reklamama, trošeći neverovatnih 8 miliona dolara za svaki spot od 30 sekundi – napisao je na svom Tviter nalogu preduzetnik Tim Karden.

Između ostali, giganti poput „OpenAI“ (tvorci ČetGPT-a), kao i Gugl i Meta, borile su se za pažnju Amerike. OpenAI-jev debitantski reklamni spot, „Doba inteligencije“, imao je visoke ambicije. 

– Filmsko putovanje kroz ljudske inovacije – od točka, preko sijalice, do interneta. Njihova poruka? ČetGPT je sledeći veliki iskorak u ljudskom napretku. Ali reakcija publike bila je ravnodušnost… – tvrdi Karden. 

Takođe, i Gugl je video ovo kao svoju priliku da zablista. Napravili su 50 različitih reklama pokretanih veštačkom inteligencijom – po jednu za svaku saveznu državu SAD-a. Svaka reklama prikazivala je kako njihov Gemini AI može pomoći lokalnim biznisima da napreduju. 

Ali tada je usledila katastrofa: 

Njihov algoritam je napravio veliku grešku u vezi s konzumacijom sira. Reklama koju je napravila veštačka inteligencija sadržala je podatak da poznati sir Gauda ima oko 60 odsto svetske potrošnje sira, što je netačno. Reklama je morala biti povučena usred utakmice.

Zatim Meta (krovna firma Fejsbuka Marka Zakerberga) je promovisala naočare za veštačku inteligenciju. 

Ukupno, tehnološki giganti potrošili su preko 200 miliona dolara na promociju veštačke inteligencije. 

– Ali, svi su se suočili sa istim nemogućim izazovom: Kako naterati ljude da veruju nečemu što nije ljudsko? – postavlja pitanje Karden. 

On napominje i da je sama NFL (nacionalna ragbi oprganizacija SAD-a) prihvatila veštačku inteligenciju na svakom koraku: 

Čak je i prevencija povreda bila vođena veštačkom inteligencijom. Ali nešto neočekivano bilo je spremno da ukrade šou… Dok su tehnološki giganti pokušavali da ispričaju svoje ispolirane AI priče, sirove ljudske emocije su eksplodirale. 

– Čarls Omenihu (igrač tima Kaznas siti čifs), nekontrolisano je plakao na klupi. Patrik Mahomes (njegov saigrač), sa suzama u očima, grlio je saigrače posle pobede – objasnio je Karden.

Ovo nisu bili inscenirani trenuci. Ovo je bilo stvarno. A onda je Donald Tramp ušao i ukrao šou. Dok su ga prikazivali na džambotronskom ekranu tokom izvođenja nacionalne himne u izvođenju Džona Batista, on je ustao i salutirao. Ceo stadion je eksplodirao od oduševljenj. Trenutak sirovog, neplaniranog jedinstva. 

Prelepa nepredvidivost ljudskih reakcija… Igrači u zagrljaju, suze radosnice, deljenje trenutka sa porodicama. Ovo nisu bili ispeglani PR momenti. Bili su to trenuci čiste ljudske povezanosti. Nešto što nijedna AI nikada ne može replicirati, tvrdi Karden. 

– A glavna poruka bila je jasna: u svetu koji je sve više vođen veštačkom inteligencijom, autentičnost se ističe više nego ikad. Dok su tehnološke kompanije potrošile milione da izgledaju kao ljudi. Stvarni trenuci koje su stvarali stvarni ljudi ukrali su šou – piše Karden. 

On smatra da postoji dublja poruka za svakog od nas u svemu tome. Najveća konkurentska prednost nije tehnologija. To je, ipak, ljudskost – sposobnost da stvaramo stvarne veze. 

Kao što su ti Superboul trenuci podsetili, autentičnost prolazi kroz šum. I to se primenjuje na posao koliko i na sport. 

– Evo šta većina ljudi promaši: dok AI može da piše savršene mejlove i optimizuje operacije… Šta je to što zaista tera nekog da odluči da radi sa vama, investira u vas ili kupi od vas? Vaš lični brend. Vašu priča. Vaše stavove. Najuspešniji osnivači to razumeju. Oni ne samo da grade kompanije. Oni grade poverenje na velikoj skali – objašnjava Karden. 

Karden zaključuje da je, posle svega, robot, to je jest program koji stoji iza veštačke inteligencije, ipak ne može da poništi suštinu koja neku kompaniju čini uspešnom – to je, ipak, ljudski rad i trud i sve emocije i ideje koje oni unesu u svoju firmu, što računarski program, po njemu, nikada neće moći da sprovede u delo.

 (Bitportal.rs)