ФИЈАСКО ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ Технолошки гиганти бацили 200 милиона долара на рекламе за АИ током супербоула САМО СЕ ГРЕШКЕ ПАМТЕ

Највеће технолошке компаније потрошиле 200 милиона долара на рекламе за вештачку интелигенцију (АИ) током емитовања утакмица. Међутим, изгледа да им се то обило о главу. 

– По први пут у историји, АИ компаније су доминирале рекламама, трошећи невероватних 8 милиона долара за сваки спот од 30 секунди – написао је на свом Твитер налогу предузетник Тим Карден.

Између остали, гиганти попут „ОпенАИ“ (творци ЧетГПТ-а), као и Гугл и Мета, бориле су се за пажњу Америке. ОпенАИ-јев дебитантски рекламни спот, „Доба интелигенције“, имао је високе амбиције. 

– Филмско путовање кроз људске иновације – од точка, преко сијалице, до интернета. Њихова порука? ЧетГПТ је следећи велики искорак у људском напретку. Али реакција публике била је равнодушност… – тврди Карден. 

Такође, и Гугл је видео ово као своју прилику да заблиста. Направили су 50 различитих реклама покретаних вештачком интелигенцијом – по једну за сваку савезну државу САД-а. Свака реклама приказивала је како њихов Гемини АИ може помоћи локалним бизнисима да напредују. 

Али тада је уследила катастрофа: 

Њихов алгоритам је направио велику грешку у вези с конзумацијом сира. Реклама коју је направила вештачка интелигенција садржала је податак да познати сир Гауда има око 60 одсто светске потрошње сира, што је нетачно. Реклама је морала бити повучена усред утакмице.

Затим Мета (кровна фирма Фејсбука Марка Закерберга) је промовисала наочаре за вештачку интелигенцију. 

Укупно, технолошки гиганти потрошили су преко 200 милиона долара на промоцију вештачке интелигенције. 

– Али, сви су се суочили са истим немогућим изазовом: Како натерати људе да верују нечему што није људско? – поставља питање Карден. 

Он напомиње и да је сама НФЛ (национална рагби опрганизација САД-а) прихватила вештачку интелигенцију на сваком кораку: 

Чак је и превенција повреда била вођена вештачком интелигенцијом. Али нешто неочекивано било је спремно да украде шоу… Док су технолошки гиганти покушавали да испричају своје исполиране АИ приче, сирове људске емоције су експлодирале. 

– Чарлс Омениху (играч тима Казнас сити чифс), неконтролисано је плакао на клупи. Патрик Махомес (његов саиграч), са сузама у очима, грлио је саиграче после победе – објаснио је Карден.

Ово нису били инсценирани тренуци. Ово је било стварно. А онда је Доналд Трамп ушао и украо шоу. Док су га приказивали на џамботронском екрану током извођења националне химне у извођењу Џона Батиста, он је устао и салутирао. Цео стадион је експлодирао од одушевљењ. Тренутак сировог, непланираног јединства. 

Прелепа непредвидивост људских реакција… Играчи у загрљају, сузе радоснице, дељење тренутка са породицама. Ово нису били испеглани ПР моменти. Били су то тренуци чисте људске повезаности. Нешто што ниједна АИ никада не може реплицирати, тврди Карден. 

– А главна порука била је јасна: у свету који је све више вођен вештачком интелигенцијом, аутентичност се истиче више него икад. Док су технолошке компаније потрошиле милионе да изгледају као људи. Стварни тренуци које су стварали стварни људи украли су шоу – пише Карден. 

Он сматра да постоји дубља порука за сваког од нас у свему томе. Највећа конкурентска предност није технологија. То је, ипак, људскост – способност да стварамо стварне везе. 

Као што су ти Супербоул тренуци подсетили, аутентичност пролази кроз шум. И то се примењује на посао колико и на спорт. 

– Ево шта већина људи промаши: док АИ може да пише савршене мејлове и оптимизује операције… Шта је то што заиста тера неког да одлучи да ради са вама, инвестира у вас или купи од вас? Ваш лични бренд. Вашу прича. Ваше ставове. Најуспешнији оснивачи то разумеју. Они не само да граде компаније. Они граде поверење на великој скали – објашњава Карден. 

Карден закључује да је, после свега, робот, то је јест програм који стоји иза вештачке интелигенције, ипак не може да поништи суштину која неку компанију чини успешном – то је, ипак, људски рад и труд и све емоције и идеје које они унесу у своју фирму, што рачунарски програм, по њему, никада неће моћи да спроведе у дело.

 (Bitportal.rs)