DNEVNIKOV PANEL „NAŠA ODRŽIVA BUDUĆNOST“ Eko-sistem nauke i privrede za zelenu budućnost
Tema održive budućnosti je nezaobilazna, s obzirom na činjenicu da smo svedoci ubrzanih klimatskih promena i neprestanih zahteva za osavremenjavanjem i ubrzavanjem razvoja privrede, rečeno je na drugom panelu lista Dnevnik, pod nazivom „Naša održiva budućnost“,u razgovoru eminentnih stručnjaka na ovu temu Vladimira Arsenovića, državnog sekretara u Ministarstvu privrede, Vadima Smirnova, zamenika generalnog direktora kompanije NIS i prof. dr Srđana Kolakovića, direktora Naučno-tehnološkog parka Novi Sad. Drugi panel najstarijeg lista u Vojvodini, održan je danas u Kulturnoj stanici Svilara.
Arsenović: Ministarstvo privrede nastavlja podršku mikro, malim i srednjim preduzećima
Vladimir Arsenović je istakao na početku panela da je Ministarstvo privrede 2016. godinu smatralo godinom sa najvećim usponom preduzetništva, a novčana sredstva su se opredeljivala za mikro, mala i srednja preduzeća i preduzetnike, što je glavni cilj ovog ministarstva.
- Fokus stavljamo na razvoj preduzeća u svakom segmentu i jako smo ponosni na period od 2015. do 2023. godine, kada je ministarstvo kontinuirano radilo na četiri projekta. U tom periodu dodeljena su bespovratna sredstva u iznosu od 16,6 milijardi evra, koja se finansiraju iz budžeta - rekao je državni sekretar i dodao da je ministarstvo napravilo dalji korak u 2024. i po prvi put uvelo programe dualnog obrazovanja, pomoć samohranim majkama, lov i ribolov, kao i program domaće radinosti i starih zanata.
Pored tih programa, tu je i izgradnja infrastrukturnih projekata i kapaciteta koje rade sa ciljem da naša zemlja postane konkurentnija kako za domaće, tako i za strane investicije.
-Možemo se pohvaliti da se infrastrukturni projekti realizuju kroz dve vrste programa- infrastrukturni projekti namenjeni poslovanju u industrijskoj zoni i razvoj turizma i drugih privrednih delatnosti. U ovoj godini je uloženo 902 miliona dinara, kroz 10 projekata koji će se realizovati na teritoriji Ade, Žitišta, Petrovca na Mlavi. S druge strane, to će doprineti zaposlenju, otvoriće se oko 67.000 radnih mesta i glavni motiv Ministarstva privrede je pomoć svim privrednicima- tvrdi Arsenović.
Prema njegovoj oceni, da bi se postigao dugoročni rast i privrednici i ministarstvo moraju da ulažu u digitalizaciju i inovacije, moraju se modernizovati tradicionalni sektori, a jedan od najbitnijih faktora za svakog privrednika je strategija o otvaranju novih tržišta kako bi se plasirali njihovi proizvodi.
- Ministarstvo se zalaže za zaštitu životne sredine, što je i glavni postulat EU. Nastavićemo podršku mikro, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, a treba dodatno unaprediti solarnu, vetro i hidro energiju, koja je aktuelna u Evropi i svetu, kao i transportnu i građevinsku industriju- reči su Arsenovića koji je dodao da je najveći izazov tekstilna industrija.
Državni sekretar ističe da svi zajedno treba radimo kako bi se postigao održiv razvoj, a da preduzetnici i pojedinci treba da se edukuju i što više šire svoje vidike, prate trendove i tehnologije, te da na Ministarstvo privrede uvek mogu da računaju.
Kolaković: Obrazovanje je bitan aspekt održivom razvoju, cilj je da mladi ostanu ostanu ovde
Naučno–tehnološki park u Novom Sadu, od svog osnivanja 2019. godine, deluje kao motor razvoja privrede, čineći direktnu sponu između nauke, naučnih institucija i privrede. Prof. dr Srđan Kolaković istakao je da je vizija za ovakav park proistekla pre 10 godina.
-Tada smo rekli da ćemo formirati naučno-tehnološki park Novi Sad koji će stvoriti eko-sistem na bazi održivog razvoja koji će omogućiti fakultetima u Novom Sadu, institutima iz regiona da svoje rezultate pretoče u konkretne prozvode. Pre svega smo želeli da Univerzitet u Novom Sadu postane vidljiv širom regiona i da omogućimo mladim ljudima sa idejama da ostanu ovde, u svojoj zemlji i da na taj način privučemo strane investitore da dođu ovde.
On naglašava da NTP Novi Sad u ovom trenutku ima 68 članica, kojima pripadaju razvojni delovi kompanija, kao i 39 start-apova i dodaje da je obrazovanje vrlo bitan aspekt održivom razvoju.
-Postoji definicija koja je još 1987. godine postavljena: „Održivi razvoj je onaj razvoj koji zadovoljava sadašnje potrebe, a ne ugrožava mogućnost budućih generacija da zadovolji svoje potrebe“. Moramo stalno razmišljati o budućnosti. Volim da istaknem jednu definiciju, o kojoj se o održivom razvoju govori kao o stolici održivog razvoja. Ona ima četiri noge, koje moraju biti iste - ekonomija, društvo, životna sredina i kultura. Mi jesmo inženjerski NT park, ali krenuli smo u jedan program gde bismo želeli da otvoreni amfiteatar koji imamo, a gde smo u dogovorima sa umetničkim fakultetima, da tu budu predstave naših studenata. Ideja je put ka održivosti sa željom stvaranja zajednice na dugoročnom nivou.
Kolaković je poručio da je uvek protiv toga da se ljudi bave naukom zbog nauke, već da iz nje mora da proistekne konkretan proizvod i ideja.
-U našem tehnološkom parku potenciramo prostore gde se mladi okupljaju, gde popiju kafu. Kompanije moraju da zaštite prozvod i intelektualnu svojinu, ali zašto ti mladi ne bi svoje ideje razmenjivali međusobno i zajedno došli do cilja. Šta je cilj? Održiva budućnost, da ti mladi ljudi ostaju ovde.
Smirnov: Mi smo deo zajednice, osluškujemo njene potrebe
Održivi razvoj više nije stvar izbora, već strateško opredeljenje kompanija, naglasio je Vadim Smirnov, zamenik generalnog direktora kompanije NIS.
-Mi smo jedna od prvih kompanija koja je izašla u javnost sa izveštajem o održivom razvoju. To je sada deo naše kompanije. Od 2009. godine uložili smo preko četiri milijarde evra u razvoj kompanije, više od 130 miliona evra u projekte zaštite životne sredine, dok smo u inicijative čiji je cilj da doprinesu poboljšanju životnog standarda zajednice uložili preko 100 miliona evra. Ti brojevi govore sami za sebe i to više nije pitanje da li ćemo nastaviti sa tim projektima, to je deo našeg poslovanja- tvrdi Vadim.
Projekti kompanije NIS „Zajednici zajedno“ i „Energija znanja“ realizovani su širom Srbije.
- Mi smo deo ove zajednice, to što mi radimo radimo za sve nas. Naša deca idu u te škole, koriste medicinske ustanove. Osluškujemo ljude, znamo šta im je potrebno. To radimo direktno s ljudima i preko opština. Kada odem u te gradove, za njih je svako igralište koje smo uradili značajno, svaka medicinska oprema koja je nedostajala u bolnici, sve im to znači i veliko mi je zadovoljstvo kad vidim rezultate.
Zamenik generalnog direktora NIS naglašava da stipendiranje mladih talenata dovodi i do kasnijeg zapošljavanja u njihovoj kompaniji.
-Kada vidim te mlade ljude, to je lično zadovoljstvo. To je za mene veliko zadovoljstvo i to nama daje snagu - rekao je Vadim Smirnov na panelu lista Dnevnik, održanom u kulturnoj stanici Svilara.
Ivona Karan