ДНЕВНИКОВ ПАНЕЛ „НАША ОДРЖИВА БУДУЋНОСТ“ Еко-систем науке и привреде за зелену будућност
Тема одрживе будућности је незаобилазна, с обзиром на чињеницу да смо сведоци убрзаних климатских промена и непрестаних захтева за осавремењавањем и убрзавањем развоја привреде, речено је на другом панелу листа Дневник, под називом „Наша одржива будућност“,у разговору еминентних стручњака на ову тему Владимира Арсеновића, државног секретара у Министарству привреде, Вадима Смирнова, заменика генералног директора компаније НИС и проф. др Срђана Колаковића, директора Научно-технолошког парка Нови Сад. Други панел најстаријег листа у Војводини, одржан је данас у Културној станици Свилара.
Арсеновић: Министарство привреде наставља подршку микро, малим и средњим предузећима
Владимир Арсеновић је истакао на почетку панела да је Министарство привреде 2016. годину сматрало годином са највећим успоном предузетништва, а новчана средства су се опредељивала за микро, мала и средња предузећа и предузетнике, што је главни циљ овог министарства.
- Фокус стављамо на развој предузећа у сваком сегменту и јако смо поносни на период од 2015. до 2023. године, када је министарство континуирано радило на четири пројекта. У том периоду додељена су бесповратна средства у износу од 16,6 милијарди евра, која се финансирају из буџета - рекао је државни секретар и додао да је министарство направило даљи корак у 2024. и по први пут увело програме дуалног образовања, помоћ самохраним мајкама, лов и риболов, као и програм домаће радиности и старих заната.
Поред тих програма, ту је и изградња инфраструктурних пројеката и капацитета које раде са циљем да наша земља постане конкурентнија како за домаће, тако и за стране инвестиције.
-Можемо се похвалити да се инфраструктурни пројекти реализују кроз две врсте програма- инфраструктурни пројекти намењени пословању у индустријској зони и развој туризма и других привредних делатности. У овој години је уложено 902 милиона динара, кроз 10 пројеката који ће се реализовати на територији Аде, Житишта, Петровца на Млави. С друге стране, то ће допринети запослењу, отвориће се око 67.000 радних места и главни мотив Министарства привреде је помоћ свим привредницима- тврди Арсеновић.
Према његовој оцени, да би се постигао дугорочни раст и привредници и министарство морају да улажу у дигитализацију и иновације, морају се модернизовати традиционални сектори, а један од најбитнијих фактора за сваког привредника је стратегија о отварању нових тржишта како би се пласирали њихови производи.
- Министарство се залаже за заштиту животне средине, што је и главни постулат ЕУ. Наставићемо подршку микро, малим и средњим предузећима и предузетницима, а треба додатно унапредити соларну, ветро и хидро енергију, која је актуелна у Европи и свету, као и транспортну и грађевинску индустрију- речи су Арсеновића који је додао да је највећи изазов текстилна индустрија.
Државни секретар истиче да сви заједно треба радимо како би се постигао одржив развој, а да предузетници и појединци треба да се едукују и што више шире своје видике, прате трендове и технологије, те да на Министарство привреде увек могу да рачунају.
Колаковић: Образовање је битан аспект одрживом развоју, циљ је да млади остану остану овде
Научно–технолошки парк у Новом Саду, од свог оснивања 2019. године, делује као мотор развоја привреде, чинећи директну спону између науке, научних институција и привреде. Проф. др Срђан Колаковић истакао је да је визија за овакав парк проистекла пре 10 година.
-Тада смо рекли да ћемо формирати научно-технолошки парк Нови Сад који ће створити еко-систем на бази одрживог развоја који ће омогућити факултетима у Новом Саду, институтима из региона да своје резултате преточе у конкретне прозводе. Пре свега смо желели да Универзитет у Новом Саду постане видљив широм региона и да омогућимо младим људима са идејама да остану овде, у својој земљи и да на тај начин привучемо стране инвеститоре да дођу овде.
Он наглашава да НТП Нови Сад у овом тренутку има 68 чланица, којима припадају развојни делови компанија, као и 39 старт-апова и додаје да је образовање врло битан аспект одрживом развоју.
-Постоји дефиниција која је још 1987. године постављена: „Одрживи развој је онај развој који задовољава садашње потребе, а не угрожава могућност будућих генерација да задовољи своје потребе“. Морамо стално размишљати о будућности. Волим да истакнем једну дeфиницију, о којој се о одрживом развоју говори као о столици одрживог развоја. Она има четири ноге, које морају бити исте - економија, друштво, животна средина и култура. Ми јесмо инжењерски НТ парк, али кренули смо у један програм где бисмо желели да отворени амфитеатар који имамо, а где смо у договорима са уметничким факултетима, да ту буду представе наших студената. Идеја је пут ка одрживости са жељом стварања заједнице на дугорочном нивоу.
Колаковић је поручио да је увек против тога да се људи баве науком због науке, већ да из ње мора да проистекне конкретан производ и идеја.
-У нашем технолошком парку потенцирамо просторе где се млади окупљају, где попију кафу. Компаније морају да заштите прозвод и интелектуалну својину, али зашто ти млади не би своје идеје размењивали међусобно и заједно дошли до циља. Шта је циљ? Одржива будућност, да ти млади људи остају овде.
Смирнов: Ми смо део заједнице, ослушкујемо њене потребе
Одрживи развој више није ствар избора, већ стратешко опредељење компанија, нагласио је Вадим Смирнов, заменик генералног директора компаније НИС.
-Ми смо једна од првих компанија која је изашла у јавност са извештајем о одрживом развоју. То је сада део наше компаније. Од 2009. године уложили смо преко четири милијарде евра у развој компаније, више од 130 милиона евра у пројекте заштите животне средине, док смо у иницијативе чији је циљ да допринесу побољшању животног стандарда заједнице уложили преко 100 милиона евра. Ти бројеви говоре сами за себе и то више није питање да ли ћемо наставити са тим пројектима, то је део нашег пословања- тврди Вадим.
Пројекти компаније НИС „Заједници заједно“ и „Енергија знања“ реализовани су широм Србије.
- Ми смо део ове заједнице, то што ми радимо радимо за све нас. Наша деца иду у те школе, користе медицинске установе. Ослушкујемо људе, знамо шта им је потребно. То радимо директно с људима и преко општина. Када одем у те градове, за њих је свако игралиште које смо урадили значајно, свака медицинска опрема која је недостајала у болници, све им то значи и велико ми је задовољство кад видим резултате.
Заменик генералног директора НИС наглашава да стипендирање младих талената доводи и до каснијег запошљавања у њиховој компанији.
-Када видим те младе људе, то је лично задовољство. То је за мене велико задовољство и то нама даје снагу - рекао је Вадим Смирнов на панелу листа Дневник, одржаном у културној станици Свилара.
Ивона Каран