Витас: Ако изгубимо ијекавицу, други ће нам одузети књижевност
БЕОГРАД: Одбор за стандардизацију српског језика одржао је данас седницу на којој су изнети предлози о обележавању 20 година тог тела и покренуто питање о изради корпуса српских ијекавских говора.
Председник Комисије за корпус Одбора за стандардизацију српског језика проф. др Душко Витас скренуо је пажњу на проблем са компјутерским програмом, који одлучује ком језику неки текст припада, у случају блиских језика попут српског и хрватског.
Проблем је, како је појаснио Витас, што комјутерски програми који одлучују ком језику припада неки текст не морају знати ништа о језику, већ раде тако што се формира узорак одређеног језика на основу материјала скупљеног са веба и програм сам без људске интервенције научи шта је тај језик и доноси одлуку.
"Резултат тога јесте да се последњих десет година интензивно у кругу хрватских рачунарских лингвиста разматра проблем разликовања српског и хрватског језика и граница која се аутоматски подвлачи јесте екавски и ијекавски говор, а ми немамо добар узорак српских ијекавских говора на основу кога би било могуће конструисати моделе за програм који одлучује да ли је неки текст на српском или хрватском језику", рекао је он.
Витас је то илустровао чињеницом да ако се "Гуглу" предложи да одреди ком језику припада текст Бранка Ћопића, он ће открити хрватски, а не српски, због чега је неопходно израдити корпус српских ијекавских говора.
Он је Танјугу рекао да се исти однос какав је између језика који су остали без писма и изумрли према језицима који су имали писмо, сада гради између језика који имају информатичку артикулацију према онима који су остали на папиру.
"Неопходно је да имате информатичке инструменте који ће одржавати језик у добром стању. У супротном језик ће се разградити", нагласио је Витас.
Научни сарадник у Институту за српски језик САНУ и члан Комисије за лексикологију и лексикографију Рада Стијовић сматра да је питање које је Витас покренуо алармантно и рекла да би корпус на чијој дигитализацији се ради у Институту, са око шест милиона картица, био изванредна подлога за израду корпуса ијекавских говора.
Она је Танјугу казала да корпус на коме је рађен Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ садржи врло велику грађу, пођеднако и екавски и ијекавск изговор српског језика.
"То је репрезентативан корпус најбољих српских писаца, не само књижевника, већ и писаца из области права, економије, филозофије, народног језика. На основу тог корпуса, уз помоћ информатичара, можемо направити репрезентативан корпус екавског и ијекавског говора и да изађемо у свет са чињеницом да је све то српски језик", рекла је Стијовић.