У сентандрејском Музеју Епархије будимске, у здању циљано подигнутом тако да заокружи комплекс који творе Саборна црква и прелепи Владичански двор, похрањене су многе црквено-уметничке старине које, како је својевремено написао академик Динко Давидов, „оличавају стварно и духовно присуство српског народа у некадашњој Угарској током неколико векова”.