УБИЦЕ КАО ГОСТИ У РИЈАЛИТИЈУ Представа „Некст” премијерно у Новосадском позоришту/ Ујвидеки синхазу

Овај “хенки-пенки сајенс фикшн ретро шоу” инспирисан је текстом Иштвана Ташнадија. 

„Некст шоу, предвођен водитељком Фрау Пластик Чикен, води нас у најмрачније кутке бруталности, открива разлоге који стоје иза насиља, испитује стручњаке - убице и психијатре - и креће у потрагу за серијским убицом. Све то уз много плеса, музике и лајв преноса”, наводи се у најави. 

Како је редитељ Урбан објаснио на јучерашњој конференцији за новинаре, кратак сиже овог комада би гласио да је то фејк живи ТВ пренос програма, у којем се очекују гости, и то двоје насилника. Један лик је створен из Барџисовог романа „Паклена поморанџа”, и то је Мали Алекс,  који се сусреће са убицом створеним из романа „Амерички психо”. Та двојица насилника, убица, срећу се у емисији коју води Фрау Пластик Чикен, и која, по речима Андраша Урбана, покушава да спектакуларизује тај моменат.

- Наравно, реч је преваспитавању човека, о томе како се односимо према одређеном насиљу и како нас увлаче у причу на основу наше жеље за крвљу, за разним атракцијама, које се везују за насиље, а које нас се не тичу, већ углавном других људи. Често се уопште не бавимо жртвама, него нам је насилник много занимљивији од саме жртве, и то је један од сложенијих проблема којим се бавимо из разних аспеката. Наравно, ту се појављује и симпатија водитељке према убицама, као један од битних момената, али говорећи о томе да се представа бави односом насиља и медија, можда је то мало претенциозно. Сведено речено, да кажем, ипак је ту реч о људима, у оквиру једног шоу-програма Новосадског позоришта, у којем ми спектакуларизујемо тај моменат како медији то раде са насиљем - указује Андраш Урбан.

У живом ТВ-шоу, како додаје Урбан, имамо једну карактеристику која одређује и саму публику, дешавања на који начин треба да реагује, и знамо из искуства како се од нас очекује да реагујемо на одређене одлуке власти, политике, шта се може рећи, а шта не може да се говори, и која су очекивања и реакције у друштву и од самих грађана, и то јесте један од гаднијих проблема наших друштава. 

- Али, пошто и  ја и глумци говоримо све време о крви, убиствима, убицама, ипак, да не заборавимо, ово је једна својеврсна духовита представа са песмом и пуцањем - напомиње редитељ Урбан, наводећи да је намењена публици старијој од шеснаест година.

Глумац Арпад Месарош, који игра Малог Алекса, каже да је њему самом увек било мука од риалитија које можемо да пратимо на телевизији, али мисли да ће ова представа бити пример за то зашто су штетни по здравље, не само за младе људе, него за свакога. Током процеса рада на овој представи пуно је било речи о томе шта ко воли да гледа на телевизији, помиње Арпад Месарош, и када би признали себи шта је оно што нам више привлачи пажњу, а да не будемо лицемерни, управо би дошли до тога о чему се ради у овој представи. 

- Што се моје улоге тиче, увек је танак лед играти овакав лик, који је иконичан - признаје Арпад Месарош. - Он ради у магацину, за шпедитерску фирму, и срећан је, зато што је, осим тога, капитен куглашког тима, има малу кућу, има жену, двоје деце, која уче да свирају инструменте, и  жели да деца постану композитори. Он је срећан, до тренутка док га не позову у емисију “Некст”.

Поред Емине Елор, и Арпада Месароша, у улогама су још и Бенце Салаи, Иштван Кереши, Агота Ференц, Атила Немет, Даниел Гомбош, Габор Понго, Јудит Ласло, и Терезија Фигура. 

Сценографи су Андраш Урбан и Стефан Милошевић, костимографкиња је Лина Лековић, композитор је Атила Антал, а кореографкиња је Тимеа Филеп. Драматуршкиња је Корнелија Голи.