У ЧОРТАНОВЦИМА „ШЕКСПИР ФЕСТИВАЛ” „Богојављенска ноћ” или читав свет је луд 

Ова представа, рађена у копродукцији Позоришта младих, „Шекспир фестивала“ и Академије уметности у Новом Саду, изводи се као део новоустановљеног програма овог фестивала – „Мој први Шекспир“, који ће пружати шансу младим ствараоцима да понуде своје драмско виђење дела овог најпознатијег позоришног ствараоца.

- Позивом мог професора, уметничког директора Итака Шекспир фестивала и врсног шекспиролога Никите Миливојевића, да се пре зрелог редитељског доба ухватим укоштац с промишљањем и режирањем Шекспировог дела, па још и комедије, запитао сам се, баш као један од јунака „Богојављенске ноћи “, „зар је читав свет овде луд?” Када сам пристао, схватио сам да јесте. Међутим, да ми исти тај професор кроз моје студирање из страхопоштовања према Шекспировом опусу није извукао страх, а оставио поштовање, мој одговор би сигурно био другачији, јер би страх надвладао. Поверавањем оваквог задатка младој ауторској и глумачкој екипи пројекта „Мој први Шекспир” осетио сам велику захвалност и одговорност да својом младошћу, енергијом и брзином покажемо пре свега колико је Шекспир и дан данас млад – каже редитељ Иван Вања Алач.

„Богојављенска ноћ“ се наметнула као логичан избор, додаје Алач, јер тој комедији није била потребна актуелизација или осавремењавање.

- Њена, у суштини једноставна идеја да, док се претварамо, маскирамо и сакривамо стварне жеље и намере, све дубље тонемо у проблеме и запетљавамо се - свевремена је. Тек онда када јунаци одлуче да буду оно што јесу, да се прикажу у својој искрености, тек тада могу доћи до срећног краја. Водвиљ као жанр у којем смо поставили Шекспирову комедију, заједно са елементима комедије дел ’арте, слепстика и паралелним сценским радњама, омогућио нам је да се играмо и да с иронијским отклоном оживимо мудру луду, витезе кукавице, похотну грофицу у црнини, сујеверног пуританца, мушкарца који је жена и читав свет Шекспирове Илирије – указује Вања Алач.

Представе из Јеревана, Истанбула и Лондона

У програму јубиларног 10. Шекспир феста, публика ће још гледати Државни камерни театар из Јеревана, (Јерменија), који ће извести представу „Ромео и Јулија“, у режији Лусине Јерњакјан (30. јуна). Турски театар БеРеЗе из Истанбула ће 1. јула у Вили Станковић извести дуодраму „Магбет / Кошмар за двоје“, у режији Доуа Акала. Последња представа у летњем делу фестивалског главног програма је „Перикле“, коју ће 2. јула извести Флут театар из Лондона (Велика Британија), у режији Кели Хантер.

Јубиларни 10. Шекспир фест биће затворен на јесен 12. октобра у Српском народном позоришту гостовањем позоришта Питера Брука „Театр де буф ду норд“ („Théâtre дес Bouffes ду Норд“), и Шекспировим сонетима у извођењу чувене британске глумице Шарлот Ремплинг. У оквиру пратећих програма Шекспир феста, 3. јула Флут театар из Лондона извешће представу „Перикле“, за особе са аутизмом. Гиа Форакис & Компани (САД) 4. јула у Позоришту младих извешће представу „После Отела“, у режији Гие Форакиса. Креативни центар Артеље из Инђије ће 5. јула у свом простору извести представу „Укроћена горопад“, у режији Кристијана Марковића. Поред представа, део пратећег програма је и изложба фотографија „Шекспир фестивал: Првих 10 година“ која ће бити постављена од 29. јуна до 3. јула у Вили Станковић у Чортановцима.

Представе летњег програма изводе се у Вили Станковић у Чортановцима. У случају временских непогода, представе се изводе у Позоришту младих. О евентуалној промени места играња представа публика ће бити благовремено обавештена на друштвеним мрежама. Улазнице за представе летњег програма могу се купити и у Новом Саду у ЦД шопу „Мунгос“ у Краља Александра 9 (pothodnik), у књижари „Делфи“, Змај Јовина 12, и у „Биг“ шопинг центру.

По речима драматуршкиње Дивне Стојанов, користећи принципе водвиљске драматургије, укрштајући оригинални текст са сонетима и деловима из Шекспирових других комедија, „Богојављенска ноћ“ преиспитује како спољашњост заводи и заварава и како наша љубав открива више о нама самима, него о другима.

- Шекспир „Богојављенску ноћ“ завршава мрачном песмом која прекида радост и враћа у озбиљну реалност, те одмах по завршетку писања комедије започиње „Хамлета“. Наша „Богојављенска ноћ“ тек је почетак радости – наводи Дивна Стојанов.

У представи играју: Андријана Ђорђевић (Виола), Милош Лазић (Лудало),  Милош Мацура (Гроф Орсино), Јелена Лончар (Грофица Оливија), Александар Милковић (Малволио), Ђорђе Митровић (Витез Тоби Штуцало), Алекса Јовчић (Себастијан), Аница Петровић (Слушкиња Марија), Саша Латиновић (Антонио) и Ервин Хаџимуртезић (Витез Ендрју Језолики).

-  Нема правила како се Шекспир игра, сећам се да се пре неколико година на Шекспир фестивалу “Ромео и Јулија” играо у две пицерије. Материјал је такав да се с њим треба играти. У “Богојављенској ноћи” имамо замену улога на коју сви пристају и нико се не преиспитује. Када посматрамо ту ситуацију, она нам даје могућност да се игра на разне начине, од комедије, слепстика, театра апсурда, шта год... Све то Шекспир нуди, само треба бити довољно луд и храбар да се све то и пронађе. Овде имамо могућност да се насмејемо, али и да видимо да иза тог смеха постоји још нешто дубље и важније, само треба отворити очи и душу, и видети. Питање замене идентитета живимо и ми данас, а све се то и код Шекспира може наћи – каже глумац Александар Милковић.

Шекспир увек открива много тога што је у сржи наше цивилизације, и тога има, како у  његовим трагедијама, тако и у његовима комедијама, примећује глумац Ервин Хаџимуртезић, и додаје да кроз своје приче увек провлачи јако битне и ванременске теме.

- Шекспир се бави и политиком, и неким друштвеним уређењем, зна да буде јако саркастичан према властодршцима и ми то можемо да схватимо као есенцију и нашег позива - глумачког и позоришног. Свега има код Шекспира и зато је Шекспир велики, јер је свеобухватан, јер се кроз игру, крозу шалу, провлачи много тога што може бити и критика и, на неки начин, упозорење  - напомиње Ервин Хаџимуртезић.

Музику у представи уживо изводи квартет који чине: Димитрије Бељански (клавир),  Катарина Бадњар (виолина),  Стефан Миловић (кларинет) и Нина Хениг (виолончело).

Сценографкиња је Јована Стефановић, костимографкиња је Маргарета Маринковић, композитор је Димитрије Бељански, а сарадник за сценски покрет је Игор Грекса.

Након прве репризе, која ће бити 3. јула, планирана такође у Чортановцима, представа ће од наредне сезоне бити на редовном репертоару Позоришта младих.               

Н. Пејчић