U ČORTANOVCIMA „ŠEKSPIR FESTIVAL” „Bogojavljenska noć” ili čitav svet je lud
Šekspirova “Bogojavljenska noć”, u režiji Ivana Vanje Alača, i izvođenju Pozorišta mladih, premijerno će biti izvedena večeras u 20 časova u Vili Stanković u Čortanovcima, na otvaranju desetog „Šekspir festivala“.
Ova predstava, rađena u koprodukciji Pozorišta mladih, „Šekspir festivala“ i Akademije umetnosti u Novom Sadu, izvodi se kao deo novoustanovljenog programa ovog festivala – „Moj prvi Šekspir“, koji će pružati šansu mladim stvaraocima da ponude svoje dramsko viđenje dela ovog najpoznatijeg pozorišnog stvaraoca.
- Pozivom mog profesora, umetničkog direktora Itaka Šekspir festivala i vrsnog šekspirologa Nikite Milivojevića, da se pre zrelog rediteljskog doba uhvatim ukoštac s promišljanjem i režiranjem Šekspirovog dela, pa još i komedije, zapitao sam se, baš kao jedan od junaka „Bogojavljenske noći “, „zar je čitav svet ovde lud?” Kada sam pristao, shvatio sam da jeste. Međutim, da mi isti taj profesor kroz moje studiranje iz strahopoštovanja prema Šekspirovom opusu nije izvukao strah, a ostavio poštovanje, moj odgovor bi sigurno bio drugačiji, jer bi strah nadvladao. Poveravanjem ovakvog zadatka mladoj autorskoj i glumačkoj ekipi projekta „Moj prvi Šekspir” osetio sam veliku zahvalnost i odgovornost da svojom mladošću, energijom i brzinom pokažemo pre svega koliko je Šekspir i dan danas mlad – kaže reditelj Ivan Vanja Alač.
„Bogojavljenska noć“ se nametnula kao logičan izbor, dodaje Alač, jer toj komediji nije bila potrebna aktuelizacija ili osavremenjavanje.
- Njena, u suštini jednostavna ideja da, dok se pretvaramo, maskiramo i sakrivamo stvarne želje i namere, sve dublje tonemo u probleme i zapetljavamo se - svevremena je. Tek onda kada junaci odluče da budu ono što jesu, da se prikažu u svojoj iskrenosti, tek tada mogu doći do srećnog kraja. Vodvilj kao žanr u kojem smo postavili Šekspirovu komediju, zajedno sa elementima komedije del ’arte, slepstika i paralelnim scenskim radnjama, omogućio nam je da se igramo i da s ironijskim otklonom oživimo mudru ludu, viteze kukavice, pohotnu groficu u crnini, sujevernog puritanca, muškarca koji je žena i čitav svet Šekspirove Ilirije – ukazuje Vanja Alač.
Predstave iz Jerevana, Istanbula i Londona
U programu jubilarnog 10. Šekspir festa, publika će još gledati Državni kamerni teatar iz Jerevana, (Jermenija), koji će izvesti predstavu „Romeo i Julija“, u režiji Lusine Jernjakjan (30. juna). Turski teatar BeReZe iz Istanbula će 1. jula u Vili Stanković izvesti duodramu „Magbet / Košmar za dvoje“, u režiji Doua Akala. Poslednja predstava u letnjem delu festivalskog glavnog programa je „Perikle“, koju će 2. jula izvesti Flut teatar iz Londona (Velika Britanija), u režiji Keli Hanter.
Jubilarni 10. Šekspir fest biće zatvoren na jesen 12. oktobra u Srpskom narodnom pozorištu gostovanjem pozorišta Pitera Bruka „Teatr de buf du nord“ („Théâtre des Bouffes du Nord“), i Šekspirovim sonetima u izvođenju čuvene britanske glumice Šarlot Rempling. U okviru pratećih programa Šekspir festa, 3. jula Flut teatar iz Londona izvešće predstavu „Perikle“, za osobe sa autizmom. Gia Forakis & Kompani (SAD) 4. jula u Pozorištu mladih izvešće predstavu „Posle Otela“, u režiji Gie Forakisa. Kreativni centar Artelje iz Inđije će 5. jula u svom prostoru izvesti predstavu „Ukroćena goropad“, u režiji Kristijana Markovića. Pored predstava, deo pratećeg programa je i izložba fotografija „Šekspir festival: Prvih 10 godina“ koja će biti postavljena od 29. juna do 3. jula u Vili Stanković u Čortanovcima.
Predstave letnjeg programa izvode se u Vili Stanković u Čortanovcima. U slučaju vremenskih nepogoda, predstave se izvode u Pozorištu mladih. O eventualnoj promeni mesta igranja predstava publika će biti blagovremeno obaveštena na društvenim mrežama. Ulaznice za predstave letnjeg programa mogu se kupiti i u Novom Sadu u CD šopu „Mungos“ u Kralja Aleksandra 9 (pothodnik), u knjižari „Delfi“, Zmaj Jovina 12, i u „Big“ šoping centru.
Po rečima dramaturškinje Divne Stojanov, koristeći principe vodviljske dramaturgije, ukrštajući originalni tekst sa sonetima i delovima iz Šekspirovih drugih komedija, „Bogojavljenska noć“ preispituje kako spoljašnjost zavodi i zavarava i kako naša ljubav otkriva više o nama samima, nego o drugima.
- Šekspir „Bogojavljensku noć“ završava mračnom pesmom koja prekida radost i vraća u ozbiljnu realnost, te odmah po završetku pisanja komedije započinje „Hamleta“. Naša „Bogojavljenska noć“ tek je početak radosti – navodi Divna Stojanov.
U predstavi igraju: Andrijana Đorđević (Viola), Miloš Lazić (Ludalo), Miloš Macura (Grof Orsino), Jelena Lončar (Grofica Olivija), Aleksandar Milković (Malvolio), Đorđe Mitrović (Vitez Tobi Štucalo), Aleksa Jovčić (Sebastijan), Anica Petrović (Sluškinja Marija), Saša Latinović (Antonio) i Ervin Hadžimurtezić (Vitez Endrju Jezoliki).
- Nema pravila kako se Šekspir igra, sećam se da se pre nekoliko godina na Šekspir festivalu “Romeo i Julija” igrao u dve picerije. Materijal je takav da se s njim treba igrati. U “Bogojavljenskoj noći” imamo zamenu uloga na koju svi pristaju i niko se ne preispituje. Kada posmatramo tu situaciju, ona nam daje mogućnost da se igra na razne načine, od komedije, slepstika, teatra apsurda, šta god... Sve to Šekspir nudi, samo treba biti dovoljno lud i hrabar da se sve to i pronađe. Ovde imamo mogućnost da se nasmejemo, ali i da vidimo da iza tog smeha postoji još nešto dublje i važnije, samo treba otvoriti oči i dušu, i videti. Pitanje zamene identiteta živimo i mi danas, a sve se to i kod Šekspira može naći – kaže glumac Aleksandar Milković.
Šekspir uvek otkriva mnogo toga što je u srži naše civilizacije, i toga ima, kako u njegovim tragedijama, tako i u njegovima komedijama, primećuje glumac Ervin Hadžimurtezić, i dodaje da kroz svoje priče uvek provlači jako bitne i vanremenske teme.
- Šekspir se bavi i politikom, i nekim društvenim uređenjem, zna da bude jako sarkastičan prema vlastodršcima i mi to možemo da shvatimo kao esenciju i našeg poziva - glumačkog i pozorišnog. Svega ima kod Šekspira i zato je Šekspir veliki, jer je sveobuhvatan, jer se kroz igru, krozu šalu, provlači mnogo toga što može biti i kritika i, na neki način, upozorenje - napominje Ervin Hadžimurtezić.
Muziku u predstavi uživo izvodi kvartet koji čine: Dimitrije Beljanski (klavir), Katarina Badnjar (violina), Stefan Milović (klarinet) i Nina Henig (violončelo).
Scenografkinja je Jovana Stefanović, kostimografkinja je Margareta Marinković, kompozitor je Dimitrije Beljanski, a saradnik za scenski pokret je Igor Greksa.
Nakon prve reprize, koja će biti 3. jula, planirana takođe u Čortanovcima, predstava će od naredne sezone biti na redovnom repertoaru Pozorišta mladih.
N. Pejčić