У БДП премијерно изведен Молијеров ''Мизантроп''

У представи играју Љубинка Кларић, Исидора Симијоновић, Марија Пикић, Љубомир Булајић, Амар Ћоровић, Стојан Ђорђевић и Милош Лазаров.



Летња позорница је ybog најављеног невремена имала намонтиран кров, што је pokayalo као решење, јер је на половини представе почела да пада киша, која је делом падала на сцену и публику.



Оригиналност редитељског тумачења је у самом почетку у томе што први пут у једној верзији “Мизантропа” главног јунака Алсеста тумачи - жена, односно глумица Љубинка Кларић.



Комад се оригинално у стиху одвија стандардно у класичној поставци, са костимима епохе, да би онда глумица Љубинка Кларић "изашла из улоге" и саопштила публици да је веома напорно играти на овај начин и да ће ансамбл од сада глумити другачије.



Од тог тренутка нова представа поприма сасвим изокренути садржај, односно одступа се од оригиналне драме, те ауторска екипа одлази у свој свет експериментисања.



У том концепту редитеља глумци често излазе из својих ликова и наводно проговарају својим гласом и језиком, а заправо је све то унапред изрежирано.



Тиме се нови "Мизантроп" из комедије жанровски претвара у фарсу, онда у пародију, гротеску, посебну стилизацију, тако да је у питању вишеслојна представа са мешавином стилова, израза, форми.



У драми ,,Мизантроп” Молијер описује лицемерје француског буржоаског друштва 17. века, те је овај текст остао актуелан и вековима касније, уз критику дволичности, неискрености и лицемерја друштва.



Чувени комад говори о јунаку Алсесту, који тражи правду у свету где влада лицемерство, ласкање, лажни комплименти, док он жели да свима каже у лице све искрено шта мисли, макар то било болно за саговорника.



Он је несхваћен лик попут Шекспировог Хамлета, који се не сналази у времену када сви људи повлађују другима и стварају привидну слику да је све у реду и немају храбрости да истакну своје ставове.



Редитељ Југ Ђорђевић је током прошле године (пролеће 2021) поставио на сцену БДП-а комад “Кишне капи на врелом камењу” немачког филмског редитеља Рајнера Вернера Фасбиндера, где је осмислио сличан оквир "представе у представи", или позоришта у позоришту, где се нарушава илузија сцене и драмских уметника који се огољавају.



Осим улоге редитеља он овде потписује идејно решење сценографије и костима.



Према преводу драме Радмиле Миљанић Николић, тим представе чине композитор Јулија Ђорђевић, сценски покрет потписује познати глумац Дамјан Кецојевић, а сценски говор Дијана Маројевић.



Редитељ је осмислио свакако необичну представу која се у много чему удаљава од оригиналне драме и према идеји да глумци оголе своју душу на позорници делимично се наслања на ауторски печат и стил старијих колега позоришних уметника (Љубиша Ристић, Андраш Урбан, Кокан Младеновић, Оливер Фрљић).



Драма “Молијер” је протеклих деценија играна на домаћим сценама, у режији Дејана Мијача (ЈДП, 1996), Егона Савина (Народно позориште, 2012), Иве Милошевић (Српско народно позориште, Нови Сад, 2014), а настала је у 17. веку, тачније 1666. године.



Жан Баптист Поклен - Молијер (1622 - 1673) био је француски комедиограф, књижевник, глумац, директор Краљевског позоришта у Паризу (1960), један од најзначајнијих драмских писаца икада уз Вилијама Шекспира. Писао је под псеудонимом Молијер, стварао дела у времену класицизма и сматра се једним од највећих књижевника тог доба.



Његове комедије могу се поделити у неколико група, а једну од њих чине комедије у којима се критички проматра друштво и типови појединих значаја, где припада “Мизантроп”.



Молијеров опус састоји се од многих дела међу којима су фарсе, дворски балети и класичне комедије.



Неке од његових највећих драма су често игране у Србији попут “Дон Жуана”, “Тврдице”, “Тартифа”, “Учених жена”, “Уображеног болесника”.



Познати су му и комади: “Летећи лекар”, “Ветропир”, “Љубавне размирице”, “Камена гозба”, “Жорж Данден”, “Смешне прециозе”, “Грађанин племић”, “Школа за жене”.