Свети Ђорђе у Румунији: Пропаст још једног царства
НОВИ САД: Свети Ђорђе у Трансилванији, надомак Брашова (Румунија) и надалеко чувеног дворца грофа Дракуле, довољно је мали да се никада не открије. Ипак, велики да угости неке од тренутно најпрестижнијих представа у Европи. Изненађење? Не, када се мало поприча с мештанима, поносним на уметничку традицију овог места.
„Рефлекс“ је име позоришног фестивала који се одржава четврту годину, не за редом, не по сваку цену, доводећи само најбоље од најбољег од 2009. до данас, у локалном Позоришту “Арон Тамаш“. Фестивала који је управо у току. Таман да оживи некада још живљу сцену румунског, мађарског, луткарског позоришта, које само неупућене изненађују својим присуством и опстанком у Светом Ђорђу. Везе са Клужом, Темишваром, Будимпештом, поново функционишу захваљујући агилности и, да, Европској унији, унутар које се посебно води рачуна о култури и регионалним односима. „Рефлекс“ чак негује меценство. На списку посебних заслуга и припадајућих захвалности, човек се поново изненади кад види да фестивал има сталне финансијске донаторе, да избегнемо реч спонзоре, која више припада корпоративном дискурсу.
Свети Ђорђе је управни центар округа Ковасна, а податак који није опште познат, долази са локалног билборда, прексиноћне журке и di-yеja који га је очигледно свестан. Потпуно је ван уметничке приче позоришног фестивала „Рефлекс“ – Горан Бреговић свира овде у јуну. На стадиону. Култура увек превазилази границе, чак и кад је традиционално-комерцијалног карактера. А о томе је баш било говора. Пре журке. Поводом врло, врло озбиљне и квалитетне представе из Пољске – „Сонгс оф Лир “ (Лирове песме).
Популаризација музике почетком 20. века, довела је до овога сада у Пољској. Довешће и вас до тога да нећете више имати традиционалну музику, поручио је Гжегож Брал, редитељ представе инспирисане Шекспировим комадом „Краљ Лир“.
Брал је представу режирао у чувеном „Козјем театру“ из Вроцлава (Пољска), театру који негује наслеђе Гротовског и радионичарски, отворен приступ свакој представи. Дела настају у сарадњи ангажованих уметника, најчешће по делима великих драмских аутора, изведених на музички структуриран начин. У представи „Сонгс оф Лир “ то значи да извођачи свирају, певају и глуме, уз присуство редитеља који пре сваке песме - укупно их је 12, као дванаест апостола, на пример – објашњава о чему је реч. Углавном, о краљу Лиру, његовим кћеркама, и пропастима сваког царства утемељеног на материјалном површном добру.
Својим сарадницима, композиторима, дао сам списак емоција присутних у Шекпсировој драми „Краљ Лир“. Рекао сам им – компонујте!, прича редитељ, извођач, будиста, Гжегож Брал.
Како каже, имао је само скицу, а резултат је изненађујуће испунио сва очекивања која нису имали.
Знате, позориште је као лутрија, никад не знате добитну комбинацију. Сад нас зову широм света, а у Француској су „одлепили“ за нама, закључује Брал.
Идеју за представу Брал је добио на изложби Кандинског, у Лондону. Тамо је видео да уметнику не треба обојен цртеж. Само скица. Све остало је импровизација и структура која су успоставља са саучесницима у уживању уметности. Лепа прича...
Да лепе приче нису увек у пратњи лепих и значајних уметничких дела, потврђује један друга представа виђена на фестивалу „Рефлекс“ у Румунији, представа „Росмерсхолм“ Херника Ибзена, у режији Андреја Золдака, из Мађарског театра у Клужу. Захтевну, а перфектну инсценацију обележила је дискусија о скандалу који се десио још на премијери – редитељ је иза сцене, у току представе, „одгурнуо“, насилно насрнуо на једну од глумица. Позивом на фестивал у Светом Ђорђу, бура се не стишава. Позориште још једном показује како иза и на сцени, може да буде учинковито, провоцирајући друштвене механизме да реагују, данас на првенствено политички начин, који почиње да обухвата све, док га се људи не ослободе.
Игор Бурић
