Sveti Đorđe u Rumuniji: Propast još jednog carstva
NOVI SAD: Sveti Đorđe u Transilvaniji, nadomak Brašova (Rumunija) i nadaleko čuvenog dvorca grofa Drakule, dovoljno je mali da se nikada ne otkrije. Ipak, veliki da ugosti neke od trenutno najprestižnijih predstava u Evropi. Iznenađenje? Ne, kada se malo popriča s meštanima, ponosnim na umetničku tradiciju ovog mesta.
„Refleks“ je ime pozorišnog festivala koji se održava četvrtu godinu, ne za redom, ne po svaku cenu, dovodeći samo najbolje od najboljeg od 2009. do danas, u lokalnom Pozorištu “Aron Tamaš“. Festivala koji je upravo u toku. Taman da oživi nekada još življu scenu rumunskog, mađarskog, lutkarskog pozorišta, koje samo neupućene iznenađuju svojim prisustvom i opstankom u Svetom Đorđu. Veze sa Klužom, Temišvarom, Budimpeštom, ponovo funkcionišu zahvaljujući agilnosti i, da, Evropskoj uniji, unutar koje se posebno vodi računa o kulturi i regionalnim odnosima. „Refleks“ čak neguje mecenstvo. Na spisku posebnih zasluga i pripadajućih zahvalnosti, čovek se ponovo iznenadi kad vidi da festival ima stalne finansijske donatore, da izbegnemo reč sponzore, koja više pripada korporativnom diskursu.
Sveti Đorđe je upravni centar okruga Kovasna, a podatak koji nije opšte poznat, dolazi sa lokalnog bilborda, preksinoćne žurke i di-yeja koji ga je očigledno svestan. Potpuno je van umetničke priče pozorišnog festivala „Refleks“ – Goran Bregović svira ovde u junu. Na stadionu. Kultura uvek prevazilazi granice, čak i kad je tradicionalno-komercijalnog karaktera. A o tome je baš bilo govora. Pre žurke. Povodom vrlo, vrlo ozbiljne i kvalitetne predstave iz Poljske – „Songs of Lir “ (Lirove pesme).
Popularizacija muzike početkom 20. veka, dovela je do ovoga sada u Poljskoj. Dovešće i vas do toga da nećete više imati tradicionalnu muziku, poručio je Gžegož Bral, reditelj predstave inspirisane Šekspirovim komadom „Kralj Lir“.
Bral je predstavu režirao u čuvenom „Kozjem teatru“ iz Vroclava (Poljska), teatru koji neguje nasleđe Grotovskog i radioničarski, otvoren pristup svakoj predstavi. Dela nastaju u saradnji angažovanih umetnika, najčešće po delima velikih dramskih autora, izvedenih na muzički strukturiran način. U predstavi „Songs of Lir “ to znači da izvođači sviraju, pevaju i glume, uz prisustvo reditelja koji pre svake pesme - ukupno ih je 12, kao dvanaest apostola, na primer – objašnjava o čemu je reč. Uglavnom, o kralju Liru, njegovim kćerkama, i propastima svakog carstva utemeljenog na materijalnom površnom dobru.
Svojim saradnicima, kompozitorima, dao sam spisak emocija prisutnih u Šekpsirovoj drami „Kralj Lir“. Rekao sam im – komponujte!, priča reditelj, izvođač, budista, Gžegož Bral.
Kako kaže, imao je samo skicu, a rezultat je iznenađujuće ispunio sva očekivanja koja nisu imali.
Znate, pozorište je kao lutrija, nikad ne znate dobitnu kombinaciju. Sad nas zovu širom sveta, a u Francuskoj su „odlepili“ za nama, zaključuje Bral.
Ideju za predstavu Bral je dobio na izložbi Kandinskog, u Londonu. Tamo je video da umetniku ne treba obojen crtež. Samo skica. Sve ostalo je improvizacija i struktura koja su uspostavlja sa saučesnicima u uživanju umetnosti. Lepa priča...
Da lepe priče nisu uvek u pratnji lepih i značajnih umetničkih dela, potvrđuje jedan druga predstava viđena na festivalu „Refleks“ u Rumuniji, predstava „Rosmersholm“ Hernika Ibzena, u režiji Andreja Zoldaka, iz Mađarskog teatra u Klužu. Zahtevnu, a perfektnu inscenaciju obeležila je diskusija o skandalu koji se desio još na premijeri – reditelj je iza scene, u toku predstave, „odgurnuo“, nasilno nasrnuo na jednu od glumica. Pozivom na festival u Svetom Đorđu, bura se ne stišava. Pozorište još jednom pokazuje kako iza i na sceni, može da bude učinkovito, provocirajući društvene mehanizme da reaguju, danas na prvenstveno politički način, koji počinje da obuhvata sve, dok ga se ljudi ne oslobode.
Igor Burić
