СЕНЋАНСКО КАМЕРНО ПОЗОРИШТЕ ОРГАНИЗОВАЛО ЈОШ ЈЕДАН ШОУКЕЈС Душа само скита

Ја бих рекао људи потеклих из загрљаја Тисе, а оно што дају су права освежења у свету науке, културе, уметности. Има нешто у тој води што сваког јуна цвета тамо горе, на северу Војводине.

Овог јуна, као и прошлог, поново је процветало Сенћанско мађарско камерно позориште, окупивши низ театролога, позоришних критичара, глумаца, композитора, из Србије и Мађарске. Доласком Кинге Мезеи на место уметничке директорке, представе су почеле да се титлују на српски, а такозвани шоукејс је био јединствен подухват на домаћој сцени да се једном годишње гостима и публици у неколико дана прикаже целокупан годишњи рад на продукцији. Тако је крајем прошле недеље Сенћанско мађарско камерно позориште и његова партнерска позоришна организација “Новем” кроз низ представа и пратећих програма пружила увид у свој рад, вредности трупе и њен развој.

Шоукејс је отворен представом “Хладан сутон” према стиховима Јаноша Сиверија и слика Јожефа Бенеша, у режији Кинге Мезеи. Реч је о овогодишњем, последњем делу трилогије настале спајањем поезије, визуелних и извођачких уметности. Прве две представе рађене prеthodnih година биле су “Време тмине” према стиховима Јаноша Пилинског и сликама Ержебет Мезеи, и “Живи песак”, коју је Кинга Мезеи режирала према стиховима Ота Толнаија и сликама Пала Петрика. Кинга Мезеи је на округлом столу рекла да није могла да престане да се бави оним што је окружује и чини њен свет, па су на крају од иницијално једног и јединственог дела, настала три. Различита, али и слична по стилским карактеристикама, извођачком ансамблу, музици композитора Силарда Мезеија...

- Ова животна приказница (јер то је о томе, о низу измамних авантура и племенитих досада) ни по једном аспекту није обичан производ, јер сведочи о највећој љубави: о бескрајно несрећној љубави ка самом себи; као и о изазовима којима је изложено тело (душа само скита!). И да ли се аутор на крају бољем животу преда? Нека га, јер се надамо да се из тог и повремено враћа. Ово је чудан свет. И чудне фигуре насељавају га. Чудан живот и смрт између непоколебљивих и савитљивих. - својеврсно је објашњење Јаноша Сиверија своје песничке збирке “Хидегпроба” (“Хладан тест”), на основу које је настала представа “Хладан сутон” у којој је Кинга Мезеи спојила Сиверијеве горке и ироничне светове са сликама Јожефа Бенеша.

Уникатност глумачког ансамбла Сенћанског мађарског камерног позоришта, његових извођачких способности, није сведочило само синестезијско умеће Кинге Мезеи, за коју је позориште много више од драмског. У представи “Галеб” А. П. Чехова, коју је режирао Чаба Киш, креиран је читав низ сонгова, што је у први мах деловало непотребно, с обзиром на богатство чувеног писца и његове драме. Касније се успотавио хармоничан ток између текста и ових музичких секвенци, а глумци су се смењивали у инструменталним и вокалним бравурама вешто укомпонованим у ткиво драме о пролазности, младости, уметности и многим другим темама. Рецимо још само то да се ансамблу у “Галебу” придружио сад већ бард Арон Балаж, а да још више радује то што је принова ансамблу Сенћанског мађарског камерног позоришта млада леа Дедовић Томић, што ће речи да се овде веома води рачуна о потенцијалима и спрам амбиција, још једном драгуљу театра са ових простора.

Игор Бурић