Представа о Лепој Брени као феномену у Југославији

Ауторски тим истакао је на данашњој конференцији за новинаре да пре свега комад није биографска прича, нити се они баве Лепом Бреном као личношћу, већ покушавају да је сагледају као феномен који траје већ 40 година и који је сведочио различитим друштвено-политичким ситуацијама у Југославији, до дан-данас.



“Поред тога што обоје волимо Лепу Брену као певачицу, поглед на њен феномен проматрамо кроз аспекте бизниса, постсоцијалистичке трансформације, идологије југословенства, сексуалности, освајање слободе, слободног изражавања тела на сцени, затим феномена зграда, јер су и оне добијале имена по Лепој Брени, а онда и аспект живљења и последица рата и транзиције на реалне животе људи који живе у тим зградама", објашњава Димитријевићева.



Алексић се на то надовезује да је њихова заједничка идеја била да се баве комунистичком прошлошћу, Југославијом, преко пројекта „Другови ја се сада не стидим своје комунистичке прошлости“ и представе „Црвена љубав“...



"Окупили смо се око теме бившег наслеђа, а каријера Лепе Брене као да прати све социјалистичке промене и транзиције које су се дешавале са бившом замљом али и садашњом“, казао је Владимир.



Драматург Димитрије Коканов објаснио је да је представа настала из монолога драмских писаца Олге Димитријевић, Ведране Клепице, Слободана Обрадовића, Маје Пелевић и Тање Шљивар, а које глумице изводе на сцени.



"Лепа Брена је највећа звезда Југославије, симбол њеног шоубизниса и просперитета. У фигуру Лепе Брене уписане су теме шоу бизниса, односно тржишно-капиталистичког функционисања у социјалистичкој економији осамдесетих; потом рата, транзиције на капитализам и гомилање богатства, и на концу носталгије за старом земљом. Истовремено, фигура Брене неминовно спаја друтвено-политички контекст са личним историјама, афектима, и живљеним искуством”, објашњава драматург.



Лепа Брена је, по њему, “симбол старе земље, и одрастања, и откривања сексуалности.” "Зато и овај пројекат није замишљен као биографска представа, већ сасвим другачије: кроз највећи шоубизнис симбол Југославије, желимо да суштински причамо о комплексности и унутрашњим контрадикцијама последње скоро четири декаде ових простора”, каже Димитрије.



Глумица Тамара Крцуновић играће Брену Југословенку, монолог Тање Шљивар. "Када сам добила монолог веома сам га емотивно доживела и рекла сам да бих сваку реч могла да потпишем. Међутим, када сам почела да радим настала је каша у глави, тешко сам се пробијала, а видећемо до премијере како ће испасти“, казала је Крцуновић.



Она је истакла и да се осећа као да треба да се правда што ради на оваквом комаду, јер је у питању "горућа тема, тема која се тиче свих нас, тема која боли, а да се због таквих лако лепе етикете и пре него што се одгледа представа.“



Јована Гавриловић има улогу Брене Градитељства, кроз чији лик ће, како објашњава, представити суштинску тему ове представе - последице прошлости којима се бавимо на свакодневном нивоу.



"Кроз лик Брене градитељства види се рефлексија просперитета једног друштва, које је након свих тих догађаја и рата, упало у један канал деструкције, а ових дана уз некакав сплет животних околности, схватила сам да тај канал деструкције и даље иде, да није стао никада, и да се и даље дешава", каже Гавриловићева.



Брену Песме, игра Јелена Илић, која каже да ово није забаљачка и лака представа, већ "озбиљна студија друштва и његовог распада."



"Ми певамо о распаду и последицама које је тај распад донео и питамо се где идемо и зашто нигде, зашто стојимо“, каже Илићева.



Директор Битеф театра Милош Латиновић истакао је да је важно напоменути да су се многе ствари од Брениних почетака урушиле, а да она и даље стоји као јасан знак на медијској сцени, као и да је важно говорити о томе зашто се све то урушило.



"Лепа Брена пројецт“, по речима аутора, бави се и темом слободе и феноменом који и данас окупља растављене народе.



"Нигде у историји немате пример да је 65.000 људи, у овом случају Румуна 1984. године, певало ''живела Југославија, ту је рођен Маршал Тито'', пратећи Бренину песму. То нема нигде - да је неки други народ певао у славу друге земље, другог председника. И то у доба Чаушескуа када су около били постављени тенкови. О томе говоримо када кажемо феномен", објашњава Алексић.



На питање зашто воли Лепу Брену и зашто се одлучио да баш она буде предмет његове представе, казао је да је ''''воли зато што је доследна себи, зато што је Југословенка, воли људе, никад их није делила и што се уз њене песме истински веселило''''.