ОДЈЕЦИ БАЛЕТА „ОТЕЛО” У СНП-У Зачарани круг интрига
Премијера балета „Отело“ по мотивима великана светске литературе, Вилијама Шекспира, 18. маја изведена је на сцени „Јован Ђорђевић” Српског народног позоришта. Кореографска адаптација чувене трагедије поверена је Круниславу и Гордани Симић, пару увелико препознатљивом новосадској публици.
Визуелизацију вечних Шекспирових тема о љубави, љубомори, интригама и превари, овај мпар својим кореографским језиком нијансирано и слојевито кроз покрет обликују у психолошка и емотивна дешавања на сцени. Кореографска наративна нит, делимично ослобођена строгих и захтевних елемената балетског академизма, ослобађа простор играчима да драмски и експресивно оживе своје ликове, као и да се обезбеди максимална разумљивост најширој публици. Бирајући музику Вивалдија и Лудвига ван Бетовена, кореографи зналачки дочаравају драмску експресију приче и успевају да је ускладе са психолошким и емотивним изразом играча.
На самом почетку представе, публику у причу увлачи прелепа сцена венчања Отела и Дездемоне, лирска сцена као симбол љубави и лепоте која наговештава будуће трагичне и потресне моменте. Кореографски осмишљено, држећи се драмског тока саме радње, публика се полако уводи у зачаран круг интрига кроз лик Јага и његове супруге Емилије, која, видевши то зло у Јагу верује да је могуће да га промени. Манипулације, интриге и сплетке којим Јаго трује Отела књучни су елементи драмског тока радње коју кореографски упечатњива нит, на самом крају доводи до трагедије.
Главне улоге Отела и Дездемоне, као и у самом делу, поверене су старијем и искусном прваку балета СНП-а, Андреју Колчерију и младој Катарини Зец, која је ове сезоне показала сву рашкосност свог талента. Андреј Колчерију, снажан и доминантан као Отело, зналачки и упечатљиво гради лик зрелог млетачког јунака црне пути у којег се млада и лепршава Дездемона заљубљује. Лирски дует Отела и Дездемоне благих и пластичних покрета, лепршавих подршки дочарава публици сву страст њихове љубави. Катарина Зец, искреном девојачком нежношћу у потпуности дочарава лик Дездемоне. Играчки и технички зрело она је у своју игру уткала и женственост и елеганцију покрета. Својом прелепом фигуром и лакоћом игре у потпуности је дочарала лик младе и заљубљене Дездемоне.
У улози Јага, охолог и похлепног манипулатора појављује се Семјуел Бишоп, који својом појавом, драмски и технички успешно гради свој лик. Снажном драмском екпресијом Семјуел Бишоп кује заверу која доводи до трагичног исхода. У улози Емилије, Јагове супруге и Дездемонине пријатељице, Катарина Кљајић својим пластичним линијама и прецизношћу којом се креће по сцени, своју игру претвара у уметност. Изузетно драмски потресна, нарочито у дуету са Јагом, зрело одсликава жену која воли и покушава својом љубављу да спречи трагедију. У улози младог, неискусног и верног Отеловог пријатеља, Касиа, појављује се солиста новосадског балета Давид Груосо. Играч складне фигуре, технички сигуран, а драмски упечатљиво одсликава интригу у коју га Јаго увлачи. Морамо поменути и младог Артемија Макарова у улози Родрига који је својом појавом технички, а драмски упечатљиво оставио утисак на публику.
Ансамбл новосадског балета дисциплиновано је следио кореографску нит и показао завидну уиграност и уједначеност. Костими Мирјане Стојановић Маурич су пленили суптилном стилизацијом ренесансног доба и у потпуноси су визуелно прилагођени ликовима. Свакако, слојевитост овог дела подржава упечатљива сценографија Томислава Шарабе која је вишеслојна те се користи и као приповедач Отеловог преиспитивања и слабости. Дизајн светла Ђорђа Бедова свакако је оставио изузетан утисак на публику дочаравши на сцени дух ренесансног доба.
Сања Вучуревић