Изложба новосадског аниматора Теодора Ајдука у Галерији Форма

Изложба је отворена 1. јуна на адреси Илије Огњановића 3, када је свој рад Теодор Ајдук представио путем видео-бима и 15 штампаних паноа, док је тематски оквир поменутих анимација фокусиран на дете и детињство. Намера аутора је да се том поставком утиче на развој публике, на њен естетски укус те да се подигне ниво заинтересованости за анимацију као посебну врсту стваралаштва.

- Било је и оних који су се фрапирали када сам обелоданио назив изложбе. Мора се признати да то ипак јесу “Тошарије” и да неки други наслов ни мало не би био прикладан – за “Дневник” наводи Ајдук. - На изложби је представљен део опуса који би могао бити намењен деци, реализовани и нереализовани пројекти, скице и илустрације са циљем да буду презентовани. Када су старим мајсторима прокоментарисали како су они то баш дивно радили за децу, они су увек одговорали да су радили за себе, а не директно за децу. Тако да се и овде може наћи нешто за старије.

Изложба је реализована у склопу пројекта „Цртамо цртани филм” као израз сарадње Змајевих дечјих игара и УПИДИВ-а, а својим циљем и задацима афирмише детињство и развој дечјих креативних снага и њихов естетски укус. Када је у питању заинтересованост за анимацију, наш саговорник набраја како у Новом Саду постоји неколико образовних институција које имају смер анимације, као и неколико агенција и корпорација. Он је већ осам година члан Удружења стрипских уметника Србије, редовно излаже и појављује се као гост на изложбама и другим манифестацијама из области примењених уметности и дизајна. На помен стрипске уметности у нашем граду, Теодор Ајдук наводи како људи који се баве стрипом не зависе од Новог Сада.

– Нема више у њему логистике која би обезбедила организовану производњу и дистрибуцију стрипа, чак и када би се појавила вероватно би се опет десио неки непотизам и негативна селекција – закључује Ајдук. – Имамо и Музеј савремене уметности, који нема поставку аутора који су из овог града, баве се стрипом, а он, као и анимација, јесте она права модерна уметност.

Поред имена овог уметника стоји и да је добитник Специјалне плакете на бијеналној изложби Форма 22 и Златне Форме за графички дизајн – анимацију на бијеналној изложби Форма 23. Осим што је своја дела излагао већ на неколико самосталних изложби, 25 година професионално ради као 2Д аниматор, редитељ, продукцијски дизајнер, дизајнер карактера и артист на реализацији 2Д анимираних пројеката. Он за наш лист открива како је бити самосталан уметник у Новом Саду у данашње време.

- Видећемо како је и да ли је вредело када навршим 65 година или сада 67, када будем морао плаћати болничке трошкове – наводи Ајдук. - Уметници својим хонорарима теже испуњавају услове које им законодавац налазе. Статусом им се делатност убацује у легалне оквире. Да се не би заваравали, тај статус се периодично мора продужавати као лиценца, не на лепе очи већ на испуњене услове. Још увек не скупљамо фискалне рачуне као у другим државама.

На јесен Новосађане очекује још једна изложба Теодора Ајдука, која би, како каже, могла бити наставак ове.

- Биће представљене скице и ситне зврљарије од којих настају ови испеглани пројекти или су направљене поред ових пројеката током кратких пауза – наводи Ајдук и додаје како ће и број панела бити сличан. - И наслов ће опет бити фрапантан за неке људе. После те изложбе неко време их неће бити, осим групних или ако не буде по позиву тако да би требало искористити прилику па обићи обе.       

К. Ивковић Ивандекић