ИВАН МЕДЕНИЦА  Између бити или не бити

Таман кад је све деловало да се враћа у нормалу, после ванредног стања изазваног пандемијом вируса короне, околности се мењају из дана у дан.

Култура, која је једна од најтеже погођених, никако да се врати у своје токове. фестивали су већ одлагани, прилгођавали се ситуацији, али ових дана стигле су нове лоше вести. Уметнички директор Битефа Иван Меденица оштро је реаговао на део буџета добијен на конкурсу Министарсва културе и информисања, за шест и по милиона мањи од тражених 15 милиона динара. И prеthodnih година тражена је иста сума, а додељиван нешто нижи износ, али не толико као сад и не у тако кратком року пред фестивал...  

Пр(а)во питање је, на жалост, одлагање или одржавање Битефа: „бити или не бити“?

- Одлагање већих јавних окупљања бојим се да ће у наредних годину свугде у свету бити могућа опција. На Битефу рачунамо с тим откако је почела пандемија, разматрамо како би се безбедносне мере, укључујући и телесно дистанцирање, могле да остваре у класичним салама и да ли нам и шта доноси играње у алтернативним просторима. У том погледу од кључног нам је значаја да се одлука о јавном окупљању за септембар донесе што је могуће раније. Селекција је готова, све изабране стране трупе су прихватиле да дођу, у једном тренутку ћемо с њима морати да потпишемо уговоре и свако накнадно отказивање било би велики проблем, пре свега финансијски... Са свим овим проблемима Битеф се носи месецима, изналази могућа решења, што изискује пет пута већи рад него у нормалним околностима (а са потпуно неизвесним исходом)... Онда се деси да о отказивању или одлагању морамо да мислимо и из нових, непланираних разлога: преполовљеног буџета који нам је доделило Министарство за културу.

Како коментаришете ту одлуку републичке комисије, односно зашто се тако драматично одразила на пројекцију за предстојећи Битеф?

- Добили смо 6,5 милиона мање од очекиваног, од онога колико отприлике добијамо сваке године, а што је и даље мање од траженог, тј. оптималног. То је износ који одговара трошковима гостовања једне веће представе са Запада, или две, па чак и три из региона. Још већи је проблем тренутак у коме ми то сазнајемо. У Министраству добро знају, јер смо им на то неколико пута скретали пажњу, да се Битеф прави и по годину дана унапред, а да је ово период када увелико треба да потписујемо уговоре с трупама. Сада само можемо да откажемо неку од представа, што не иде толико на штету самог Битефа и наших гледалца - јер ћемо ми партнерима из иностранства морати да објаснимо шта је разлог а гледаоци ће имати и друге добре представе - колико штети рецепцији наше земље. Такође, и други пројекти су угрожени због драстичног кашњења у раду комисија, који није био нужан: ако се настава на свим нивоима одвијала онлајн, шта је спречавало комисије да се исто тако састају и на време донесу одлуке?

Ово нас враћа и на питање штете изазване пандемијом короне у пољу културе и уметности, односа према култури у најближој будућности?

- Развијене земље стварају специјалне фондове да би уметност, пре свега извођачке уметности, јер су оне најугроженији у контексту пандемије и телесног дистанцирања, биле заштићене. Не верујем да смо ми баш толико сиромашни да би тако нешто за нас било луксуз. С друге стране, ако си и неопходне неке рестрикције, оне морају да се врше по одређеним критеријумима. Како то водећи филмски фестивал добија више средстава од позоришног, када довођење једне велике представе из света кошта неупоредиво више од откупљивања и приказивања филмова? Како се то неким позоришним фестивалима креше 30 одсто, некима ништа, а Битефу, који је, све и да занемаримо традицију и међународну репутацију, прошле године, по мишљењу медија, стручне јавности и публике, имао најбоље издање у последњих десет и више година, чак 50 одсто? За мене је то највећи проблем, јер превазилази и Битеф и културу: озбиљан рад и опипљиви резултати се у овом друштву не вреднују.

 Игор Бурић