IVAN MEDENICA  Između biti ili ne biti

Taman kad je sve delovalo da se vraća u normalu, posle vanrednog stanja izazvanog pandemijom virusa korone, okolnosti se menjaju iz dana u dan.

Kultura, koja je jedna od najteže pogođenih, nikako da se vrati u svoje tokove. festivali su već odlagani, prilgođavali se situaciji, ali ovih dana stigle su nove loše vesti. Umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica oštro je reagovao na deo budžeta dobijen na konkursu Ministarsva kulture i informisanja, za šest i po miliona manji od traženih 15 miliona dinara. I prethodnih godina tražena je ista suma, a dodeljivan nešto niži iznos, ali ne toliko kao sad i ne u tako kratkom roku pred festival...  

Pr(a)vo pitanje je, na žalost, odlaganje ili održavanje Bitefa: „biti ili ne biti“?

- Odlaganje većih javnih okupljanja bojim se da će u narednih godinu svugde u svetu biti moguća opcija. Na Bitefu računamo s tim otkako je počela pandemija, razmatramo kako bi se bezbednosne mere, uključujući i telesno distanciranje, mogle da ostvare u klasičnim salama i da li nam i šta donosi igranje u alternativnim prostorima. U tom pogledu od ključnog nam je značaja da se odluka o javnom okupljanju za septembar donese što je moguće ranije. Selekcija je gotova, sve izabrane strane trupe su prihvatile da dođu, u jednom trenutku ćemo s njima morati da potpišemo ugovore i svako naknadno otkazivanje bilo bi veliki problem, pre svega finansijski... Sa svim ovim problemima Bitef se nosi mesecima, iznalazi moguća rešenja, što iziskuje pet puta veći rad nego u normalnim okolnostima (a sa potpuno neizvesnim ishodom)... Onda se desi da o otkazivanju ili odlaganju moramo da mislimo i iz novih, neplaniranih razloga: prepolovljenog budžeta koji nam je dodelilo Ministarstvo za kulturu.

Kako komentarišete tu odluku republičke komisije, odnosno zašto se tako dramatično odrazila na projekciju za predstojeći Bitef?

- Dobili smo 6,5 miliona manje od očekivanog, od onoga koliko otprilike dobijamo svake godine, a što je i dalje manje od traženog, tj. optimalnog. To je iznos koji odgovara troškovima gostovanja jedne veće predstave sa Zapada, ili dve, pa čak i tri iz regiona. Još veći je problem trenutak u kome mi to saznajemo. U Ministrastvu dobro znaju, jer smo im na to nekoliko puta skretali pažnju, da se Bitef pravi i po godinu dana unapred, a da je ovo period kada uveliko treba da potpisujemo ugovore s trupama. Sada samo možemo da otkažemo neku od predstava, što ne ide toliko na štetu samog Bitefa i naših gledalca - jer ćemo mi partnerima iz inostranstva morati da objasnimo šta je razlog a gledaoci će imati i druge dobre predstave - koliko šteti recepciji naše zemlje. Takođe, i drugi projekti su ugroženi zbog drastičnog kašnjenja u radu komisija, koji nije bio nužan: ako se nastava na svim nivoima odvijala onlajn, šta je sprečavalo komisije da se isto tako sastaju i na vreme donesu odluke?

Ovo nas vraća i na pitanje štete izazvane pandemijom korone u polju kulture i umetnosti, odnosa prema kulturi u najbližoj budućnosti?

- Razvijene zemlje stvaraju specijalne fondove da bi umetnost, pre svega izvođačke umetnosti, jer su one najugroženiji u kontekstu pandemije i telesnog distanciranja, bile zaštićene. Ne verujem da smo mi baš toliko siromašni da bi tako nešto za nas bilo luksuz. S druge strane, ako si i neophodne neke restrikcije, one moraju da se vrše po određenim kriterijumima. Kako to vodeći filmski festival dobija više sredstava od pozorišnog, kada dovođenje jedne velike predstave iz sveta košta neuporedivo više od otkupljivanja i prikazivanja filmova? Kako se to nekim pozorišnim festivalima kreše 30 odsto, nekima ništa, a Bitefu, koji je, sve i da zanemarimo tradiciju i međunarodnu reputaciju, prošle godine, po mišljenju medija, stručne javnosti i publike, imao najbolje izdanje u poslednjih deset i više godina, čak 50 odsto? Za mene je to najveći problem, jer prevazilazi i Bitef i kulturu: ozbiljan rad i opipljivi rezultati se u ovom društvu ne vrednuju.

 Igor Burić