Хулио Бока: Сјајно је што Србија има тако богату културу

Како је навео, полазницима мајсторског курса ће поделити све оно што је искусио кроз каријеру свих ових година и деценија, као играч и предавач.

Такође ће им предочити све оно што је доживео са невероватним играчима на сцени по свету.

“Покушаћу пре свега да их научим да пронађу и изграде своју личност, мислим да је то најважније од свега, а онда ћемо лако ићи све остало, као што је усавршавање игре”, рекао је прослављени балет мајстор и један од најуспешнијих балетских уметника на свету.

Бока сматра да је велики дар сваког ко може да пренесе своје знање и искуство.

“Желим да им пружим позитивну, снажну енергију, која ће им посебно значити у овом тешком и чудном периоду пандемије. Покушаћу да их фокусирам на њихову будућу каријеру", навео је он.

Хулио Бока је рођен у Буенос Ајресу, а своје прве балетске кораке је имао већ са четири године.

Сигурно је необично да неко са тако мало година већ зна и одреди себи шта ће бити када одрасте.

Деда му је био из Италије, одувек уметничка душа, мајка је радила као учитељица балета, и у његовој кући уметност је увек била веома присутна и важна.

“Мајка ми је држала часове балета у задњем делу наше куће, где је њен отац, мој деда, изградио студио игре за њу. У почетку ми је то било забавно, тек да се мало играм около, баш кад сам имао четири године. Ипак, када сам напунио седам година, рекао сам мајци да бих волео тиме да се бавим. Дубоко сам осећао у својој души да желим да будем балетски играч”, откривао је Бока своје почетке каријере у најранијем детињству.

Аргентински балетан је наставио непрестано да игра на позорницама широм планете све до своје 40. године када се повукао са сцене.

Осим што је предавач на мајсторским радионицама од три дана, балетски првак ће имати 2022. године значајну улогу председника жирија првог међународног балетског такмичења у Београду, у организацији Националне фондације за игру.

Поводом те будуће манифестације, као и мастер клас радионица, у понедељак је великог уметника дочекала и министарка културе Маја Гојковић у просторијама наведене Фондације.

Колико ће то бити важан догађај у светским размерама, довољно говори и остатак жирија: првакиња Бољшој балета Анастасија Волочкова, првак Националног балета Канаде - Александар Антонијевић и израелски кореограф Ицик Галили.

Наравно, таква рола му неће бити нова, јер је био члан жирија награде “Беноис де ла Дансе” у Русији, као и важних балетских такмичења у Кини, Кореји, САД, Мексику.

Балетски првак имао је прилику да током веома продуктивне и успешне каријере дели светске позорнице са великанима опере као што је сада покојна дива Монсерат Кабаље или чувени шпански тенор Пласидо Доминго, који нам је недавно гостовао на стадиону Ташмајдан.

Како је радити са тим великанима када се меша балет и опера, односно игра и гласови?

“Када је реч о таквим вокалима, сарадња је увек невероватна, вансеријска”, признаје Бока.

“Са Пласидом Доимингом сам наступао у Рију де Жанеиру на “Еко фестивалу” 1992. године, наравно било је изузетно, и не може другачије са таквим уметником. Са Кабаље сам десет година касније, 2002. осмислио балет за оперу "Хенри ВИИИ" Камија Сен-Санса у Театру Лисео у Барселони. Иначе у Аргентини има доста познатих, славних драмских уметника, глумаца, играча, и увек сам желео да повежем висе уметности, вештина, као што је балет и глума”, анализирао је Бока свестраност у уметничком изразу.

Према њему, некада није довољно само тело, већ је потребан и глас, зато је и стварао представе на Бродвеју, и тамо био веома успешан.

“Сматрам да је неопходно да играч буде комплетан, никако да уме само једну вештину да изведе. Ум мора да му буде отворен за апсолутно све елементе уметности”, каже славни играч, чија је интензивна каријера на сцени трајала непрестано 33 године, а наступао је и са Вашингтонским оркестром као и са виолинистом Исаком Стерном 1988. године.

У току је 18. издање Београдског фестивала игре, Хулио Бока је присутан на 4 дана, стиже ускоро и чувени кореограф Акрам Кан из Лондона, гостују нам оперске звезде - Елина Гаранча, споменути Доминго, што значи да се Србија, и у доба пандемије, отвара ка светским звездама из универзума балета, модерне игре или опере.

“Видим да многе значајне компаније игре долазе овде, што је веома похвално и важно за публику да гледа различите представе, стилове, теме. Такође је одлично и за саме играче да прате остале продукције из света, шта је сада актуелно, које су нове тенденције. Очигледно је да у вашој земљи пуно улажете у културу и уметност, што је заиста сјајно”, похвалио је нашу земљу Бока.

Био је заиста спектакуларан опроштај од сцене овог значајног виртуоза: у децембру 2007. године наступио је на главном тргу Буенос Ајреса пред невероватних - 300 000 људи.

Осим тога, у Луна парку, за 5.000 љубитеља, наступио је више од 140 пута, а ту је имао премијере већине својих продукција.

Вероватно је тешко таквој звезди кога воли публика широм света, да се једног дана само - склони са сцене, сигурно му недостаје понекад таква каријера. Ипак, он има другачије мишљење.

“Искрено, не недостаје ми баш толико. Истина, моје тело крене аутоматски да игра чим видим неке друге људе да играју, мрдам куковима, поведе ме музика, али што се тиче каријере, заиста висе не. Веома сам срећан са овим што имам сада, педагошки посао ме сасвим испуњава. Волим да радим са студентима, посебно када видим да су јако напредовали док сам им ја био ментор. То је за мене довољан аплауз, кад видим да сам некоме у томе помогао”, пун емоција прича аргентинска звезда.

Освојеним златом на петом Међународном балетском такмичењу у Москви (1985), почиње његова светска каријера и тада је предложио свом менаџеру такмичења балет изведе на фудбалском стадиону.

"И то сам остварио, одиграо сам балет на више стадиона у Аргентини. Тако да наступ пред огромним бројем људи, који сам ја доживео толико пута у каријери је избор уметника да одлучи да ли то жели или не. Не схватају сви балет озбиљно, многима је можда досадан, па их успава, али опет, и утакмице умеју бити јако развучене, које могу да успавају гледаоце, навијаче", духовито је истакао Бока.

Познат је и као глумац из чувеног аргентинско-шпанског филма "Танго" (1998) Карлоса Сауре. "Можда бих наставио да се бавим и глумом, само када би наишла нека заиста изванредна, посебна понуда која се не одбија. Ипак, тренутно припремам свој документарни филм. У том остварењу желим да поделим све оно што до сада нисам делио нисаким, и толико од мојих филмских пројеката. Најпријатније се осећам када се бавим балетом, кога ипак најбоље разумем", рекао је Бока.

За сам крај дотакао се и теме пандемије, где сматра да би људи требало да се више воле и поштују, да буду захвални једни другима.

"Нисмо знали шта нас је задесило. И даље у целом свету не знамо шта нам се дешава и докле ће све ово потрајати. Ипак, када говорим о балету, осетио сам у комуни балета да смо сада још више блиски, имамо изражен осаећај заједништва много јачи него пре короне. А надам се да је пандемији ускоро коначан крај, јер сви на свету коначно морамо да поново излазимо и дружимо се", закључио је славни аргентински балетан и педагог Хулио Бока.