Хубач:"Берлински зид" о нашој ирационалној аутодеструкцији
Хубач је рекао да је "Берлински зид", представу Српског народног позоришта, радио са "групом глумаца која се осмелила на једну врсту театарског истраживања, у клаустрофобичном простору камерне сцене", која одсликава простор радње "на Косову или Косову и Метохији".
"Видите, чак и на нивоу назнака имена улазимо у неку врсту полемика. То је апсурд многих простора који се чак на нивоу топонима препознају као простор за полемику и сукоб", рекао је Хубач.
Према његовим речима, "Берлински зид" се дешава у српској и албанској породици, које имају одређене унутрашње сукобе који датирају пре времена радње комада, а "рат је уствари само катализатор трагичних догађаја који утичу на урушавање ликова".
"Покушао сам на неки начин да представом пре свега укажем на нашу ирационалну аутодеструктивност. Приказујући те трагичне процесе урушавања ликова покушао сам на неки начин да кажем на потпуни апсурд тог нашег аутодеструктивног манира", навео је Хубач.
Према његовим речима, комад је писан у форми кратких сцена "које су у перманентним сукобним односима", и пошто је јако компликована прича у наративном току, "ако се игра у реалистичном маниру може да произведе одређене проблеме у перцепцији".
"Зато сам са драматургом Александром Милосављевићем тражио која је најефектнија стилизација и нашли смо у активацији дидаскалија. Имали смо јако буран, полемичан процес са глумцима. Није био у питању никакав отпор, него бројна питања на која је требало одговорити", рекао је Хубач.
У сарадњи са глумцима Миланом Ковачевићем, Пеђом Марјановићем, Душаном Вукашиновићем, Маријом Меденицом, Марком Савићем и Нином Рукавином и композиторком Иреном Поповић Драговић, Хубач сматра да је направљена складна целина која има отклон од реализма, што омогућује да се испрати прича.
Хубач је рекао да му се чини да је успео да апострофира све оно што њему било битно, а то су "вредности живота у односу на бројне стереоптипе традиционализма, псеудоидеологија којима перманентно приступамо заљубљени на слепо".
"Живот је кратак. Треба га волети. Треба га живети. И мислим да је много важније од бројних идеологија оно што је у срцу и што можете да поделите партнеру", нагласио је Хубач.
Као некадашњи директор Драме Народног позоришта у Београду, Хубач је рекао да нерадо одговара на питања везана за актуелну ситуацију у његовој кући.
Хубач је апострофирао уметничке потенцијале Драме Народног позоришта подсетивши да је од 2015. до 2018. године прошла све регионалне фестивале, да је била на Месу, Битефу, Митему у Будимпешти, у Клужу, Епидаурусу...
"То је права слика Драме Народног позоришта. Пошто живим у времену у ком разум полагано губи све могуће битке, бојим се да су, кад упоредите то и ово стање, дешавања у Народном позоришту у овом тренутку са оне стране разума", закључио је Хубач.