Бошко Милин селектор наредног 63. Стеријиног позорја
Управни одбор Стеријиног позорја данас је донео одлуку да селектор наредног, 63. фестивалског издања, буде Бошко Милин, позоришни критичар, магистар театрологије и редовни професор на катедри за драматургију Факултета драмских уметности у Београду.
Бошко Милин је позоришни је критичар 3. програма Радио Београда. Добитник је Стеријине награде за позоришну критику “Миодраг Kujunyić” 2008. и 2010. године. Селектор Стеријиног позорја био је 2001. и 2002. године.
Милин се окушао у разним областима драматургије: писао је драматизације за позориште и радио, сценарија за филмове и ТВ емисије, радио-драме и драматизације; бавио се феноменом радија и телевизије. Радио је као драматург у позориштима у Бечу и Београду. Шест година био је члан уредништва часописа Сцена.
Од 1988. године, Бошко Милин је написао преко тридесет драматизација за радио, као и оригиналне радио-драме: “Летећи Холанђанин”, “Синатрина доктрина”, “Др Светислав Стефановић”, “Велимир Живојиновић Масука” и драмску обраду сцене Јосипа Kulunyića, “Пацијенти младог Кирилова”.
Његов есеј “Роберт Бентон: конвенција као надахнуће” објављен је у зборнику “Светло у тами: нови Холивуд” 1991. године. Написао је по naruybini либрето за балет “Краљица Марго”, који је од 2005. на сталном репертоару Народног позоришта у Београду.
Превео је комаде Едена фон Хорвата “Италијанска ноћ” (изведен у Југословенском драмском позоришту 2004.), “Приче из бечке шуме” (СНП, 2012) и “Казимир и Каролина” (Атеље 212, 2014).
Крајем 2008. написао је сценарио за “Вуков школски час”. Аутор је поговора за књигу “Време кисеоника - најновије руске драме”. исте године, објављена му је књига “Лавиринти експресионизма” (издање Стеријиног позорја у Новм Саду).
У иностранству Бошко Милин је објавио прилоге у зборницима: “The Changing Сцене - Theatre анд Перформанце ин Еастерн Еуропе Between Енгагемент анд Есцаписм” и “Ле théâtre д’ајоурд’хуи ен Босние-Херзеговине, Цроатие, Сербие ет ау Монтéнéгро – Ентре л’енгагемент ет ла фуите”, “Ревуе дес Éтудес славес”, “Институт д’Éтудес славес”.
Преводи са немачког и енглеског језика.
И. Б.