Ретроспективна изложба у спомен 120. година рођења Милана Коњовића

Ова поставка, која се отвара сутра у 19 часова, представиће Коњовићева дела из новосадских јавних колекција али и показати значај присуства овог уметника на овдашњој културној сцени. На изложби ће бити 47 Коњовићевих дела која се налазе у колекцијама Спомен-збирке Павла Бељанског, Галерије Матице српске, Музеја Војводине, Музеја савремене уметности Војводине, Атељеа 61, Владе Војводине, Града Новог Сада, Војвођанске банке, Нафтне индустрије Србије. Избор ће бити употпуњен делима из Галерије „Милан Коњовић“ из Сомбора, обухватајући сликарев развој од раних остварења из 1913, преко кубистичких експеримената почетком двадесетих година до византијске фазе у деветој деценији 20. века, чиме изложба добија ретроспективан карактер.

У националној историји уметности 20. века Милан Коњовић, по речима мр Милане Квас, ауторке изложбе и в. д. управника Спомен-збирке, заузима прво место по броју самосталних и групних изложби којих је било близу хиљаду. Овом Сомборцу угледног грађанског порекла породица је омогућила уметничко образовање у Будимпешти, Прагу, Бечу и Паризу. На тој основи, он је изградио аутентичан сликарски језик интернационалног карактера, који остаје чврсто повезан с поднебљем родне Војводине. Подсећајући на пријатељске везе Милана Коњовића и Павла Бељанског, од сусрета у Паризу 1930. до смрти Бељанског 1965, Милана Квас указује да су оне битно утицале на настанак два легата.

Наиме, прво јавно излагање избора од 67 дела из колекције Бељанског уприличено је у Градској библиотеци и музеју у Сомбору 1945, када је Коњовић постао први директор ове установе, а оснивајући своју сомборску галерију, уметник је имао за узор легат Бељанског. Прва самостална Коњовићева изложба у Новом Саду организована је у Музеју Матице српске 1936. и до данас их је приређено 40. Пројекат обележавања деведест и пет година од рођења и осамдесет година Коњовићевог уметничког рада започео је управо у Новом Саду. У Галерији Мост отворена је изложба „Нови Коњовић: слике (1986–1990)” 26. јануара 1993. два дана пре сликаревог рођендана. Нови Сад је, такође, први одао почаст Милану Коњовићу организујући његову постхумну изложбу 27. октобра 1993. само седам дана након његове смрти. У сарадњи са Галеријом „Милан Коњовић“ из Сомбора у Центру за визуелну културу „Златно око“ приређена је изложба цртежа „Ин мемориам Милану Коњовићу“.

 Из приватних новосадских збирки

 Придружујући се обележавању Коњовићевог јубилеја новосадска Галерија Бел арт у петак, 9. новембра у 19 часова отвара изложбу “Из ризнице војвођанске уметности: Милан Коњовић” на којој ће бити приказана Коњовића дела из 11 одабраних приватних новосадских колекција, у периоду од најраније до последње византијске фазе. Галерија Бел Арт се у током 20 година рада у више наврата, котинуирано бавила уметничким опусом једног од најзначајнијих уметника у српској историји уметности, сликара који је обележио читав један век а своје комплетно стваралаштво посветио завичајној Војводини. Двема изложбама комплементарно се указују на значај и присуство великог војвођанског уметника у јавним и приватним колекцијама Новог Сада. Кустоскиња изложбе, која траје до 23. новембра, је историчарка уметности Душанка Гојић.

- Подсећање на предводничку улогу Коњовићевог сликарства из четврте и пете деценије 20. века препознајемо у кључним делима којима је Павле Бељански обогатио колекцију, али се квалитативни помаци у развоју експресионизма у националној историји уметности 20. века сагледавају и кроз дела из новосадских јавних колекција и сомборске галерије на овој изложби.- наводи Милана Квас.-. Несумњиво, изузетна стваралачка енергија Милана Коњовића донела је опус који измиче рационалним класификацијама. Коњовићев елан витал, спрега инстинктивног и рационалног, ојачана снагом личности уметника, био је значајан за стварање мита о Маестру, који се истовремено наставља и демистификује новим интерпретацијама његовог живота и дела.  Сутра на изложби уз ауторку мр Милану Квас, говориће и Милена Рацков Ковачић, директор Галерије „Милан Коњовић“ из Сомбора, а отвориће је Станислав Радуловић, подсекретар Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама АП Војводине. У драмском делу програма учествоваће Академско позориште „Промена“.    Изложбу прати репрезентативан, богато илустровани каталог са уводним текстом Милане Квас и текстовима истакнутих познавалаца Коњовићевог опуса Ирме Ланг, дугогодишње управнице његовог легата и критичара Милоша Арсића и исцрпном биографијом уметника, пописом изложби. Аутор тактилног сегмента поставке је Милица Орловић Чобанов, кустоси изложбе су Марта Ђармати, Гордана Милановић и Небојша Васић. Током изложбе, која траје до краја године, биће приређен и богат пратећи програм: циклус предавања еминентних стручњака, тумачење изложбе на знаковном језику, пројекције филмова о уметнику, дечији програми и радионице, поставка фотографија.

Н.Попов